Позориште

а Е =

| ЕР Саре 04 су обе гћ

рекла ми, можда ће време и наша посто- свадбе. Идем, боље, у војнике, те управо јаност окренути оне на боље. Шест ме-|Бонапарти. На Везеру и Рајни пада киша

сеца, — бог и душа, та не троши време од танади, која растерује тугу. Само да у лудо, — шест месеца тек, и она се већ | се спремим, па за један сахат: с богом удаје. остајте! Вашем стрицу завештавам ову

Вероника. (да се) Још је љуби! кућу. У њој живите заједно као своји го-

Јован. О, да страшног времена, у ком сподари п молите се богу. за ме, кад вам смо осуђени, да живимо ! Па за кога по- више не успишем. (Оде на лево). лази. она, што је поникла од племените 3

> А ШЕСТА ПОЈАВА. старе крви. Да за кога, не бих ни жалио,

. В «ка. (Дама). Још је љуо: ( али за сина каматничког, за звекана, који. ; Не ( ) Јо је љуби. ке . . • 5 ЛЛ: ТИ 5: с се обогатно туђим знојем п који је оба-Ј5' ~ ала сам била детињаста. -а

је ли ми рекао коју лепу реч, рекао мшла ради, као што се деци говори. Нећу више да га љубим, не, не ћу да ди5 , , рам у срце, које само за њу купа. Па опет! Лако се било обмахнутш Глас му беше мек, кад помену моје име, очи канда влажне, Али не! И сада се још заносити 2 би: |; Гледајући молитљубав па пазар и што пазаре са појим | би махнито. (-лелоу дражима! |веник, који све једнако држи у руди). Ти пак у. с • 5 Вероника: (да се). Ала је љуби! (На Ењиго, пуна цвећа, задахнута мојим раз3 У = Ст » / л ~ 4 АЕ глас). Приберите се, господин-Јоване, при- Е С И 16: зар си берпте и охрабрите. Зар вас тако И Држи се, бедно срце! И саму утипити, што св Јерина удаје, а овамо ве- спомену ТЕ Спалићу оу Бо лите, да је не љубиуе више» и занавек оти – овог дома. клони + Јован, (, вечита заблудо слабих ду- (о у манастир, камо прво етитнем, онде хова! Рекао сам н веровао сам. Чинило Бр стати Р П. тамо моћи на ове з200ми св, тако је И опет се рана позле- равити. (рилазећи оџаклији.) Гле, ево баш + а • . . 6: / .. : дила сламе п пверја!... МИ овом дому, где Е 7 261 / 557. ] Је: до А • А Вероника. Ако још љубите, равберите, 048 Пт данас ћу да кажем: с одгом да ли је можда родитељи не гоне, да се | остај! Гини јен Ер који ЕРЕ за = 5 = 5 Ћ 7 ал: | (метне књигу чађак на уда, а немојте је проклињати, док вам се моју будалаштину! ( На сумња не обнетини сламу и потпали малом лампом, која беше скрлп ~ : |вена у опаклији. Букне јак пламен. Пламен 2 5 ко). Кт отете ' : ДЕ - Јован. (Горко). Ето О СР РЕДА букти, црни листови извијају се у ватри; . Т А Пе лат оатотове, једна другу да орани -. на. 3а- готово! Дижи се небу, чисти огњу; пењи У 7 от О = 5 о 66 | · цело ради но својој Вољиј оогаге | 200" се горе, бела ллмб. 6 МОЛ РО РА АА УРА већма јој се допада, пего ли слромашни светим заветом. Пун ел бајног миомира, ускок. Пала житу цена, и још да ме ЈА би! Ко марп за ме2 Нико на свету!

еппа крвавим талирима. Благи боже! Кад се жене купују, где ти је блато, где ли ти кровиште, ти олупана кућериног Врати свом господару злато, што је његово, да си и он може кушти срећу! Али не, никад! Далеко лепа кућа таким жељама! Срам било оне жене, што износе своју |

јер сам тв у овим тужним дапима зачи 'њавала двоструким тамјаном: цвећем и

| | | “, > Е МТ тт п а та ] | Ето ви, праНае отворено, не осећате ли уолитвом. Пењи се до господа, ти жртвени 1 Не огњу. помоли му се, нек буде милостив 90 зљ 5 а с Ка = 5 6 5

| Верониха. Господине Јоване, сад не 'ономе, ког ја љубим, и ако тај још пати ка је доста: Не даље, јер није о мени реч. од своје љубави, пека мој јад утоли његов.

Јован. Опростите ми! Изгубло вам (Ватра ее погаси сасвим). Срце ми је као ова | памет, па се прозлио. Даље одавде, само|ватра, сада само прах м пепео. (Она опази ге ~

даље! Та овамо Оп допрла свирка мрске| у дно чађака рупу, које отпре није било.) Рале,

ле

[53

– —- - за | -__ _ ______- _____-___ ________-_-_ - -- =>