Позориште

гћ

4 __ 4 ј о У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 29. ДЕЦЕМБРА 1885, л-о-– +: ТОДИНА | + ВЈ. + еф] ; | ; ~ о 4

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Мзлави за време бављења позоришне друживе у Н. Саду дан пут на по табака. — Стоји за Нови

свагда о дану сваке предетаве, иначе сваког месеца по јеСад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

БА А БА

Позоришна игра

у једном чину.

Написао Франсоа Копе.

СРСОСО ЕНЕН Свештеник. — Јован. — Вероника.

(Наставак.)

Јован. (Вероници, промењеним гласом). Зар |

је то први посао Расположимо најпре, шта ћемо с овим имањем. Цене га на сто хиљада талира, можда п више, п ја бих имао пре свега вољу, да га поделим са својим пријатељима, е вама, јер ви ме једини

. на свету љубите. Одмах ћу сутра да дам

господину попи пиеправу. Ви пак, великодушна пријатељице моја, не морате више штедети као досад, него расипајте оберучке. Мазићу вас, драго дете, да ће бити милина. Већ видим, како ћемо у напредак живети. Остаћемо лепо дома, поред пећи, као добри пријатељи, који су сами себи доста. Ви сте, Вероника, господарица у кући, па господарите по милој вољи. Ја ћу у лов, а господин попа, он ће правити стихове, које ћу ја хвалити. Подаћемо се

„Јован. ШПта ће то рећиг То ми је

за дивно чудо. Никад ми ништа не споменусте о тој намери. Вероника. ИМ опет сам мислила на то | сваки дан. Та и досад сам остала само |захвале ради. Сретна сам на растанку, што сам послужила вас. Али сад је све друкчије, кад сте се обогатили. Још мало, па ће те у своју очевину довести невесту, вредну вас и жена, које су носиле тај накит, жену, присталу уз ваш род и ред, жену, достојну сјајне војводске круне. Она ће ме одменпти. Ја пак, ја одох у манастир, да опде мирно проживим.

Јован. (да се). Једва се домислих!... О, бедна душо!

Вероника. Ви ће те ме се пријатељски сећати, је л тег Ја ћу се пак молити богу

слатком миру и тишини и као птице, кад за вас: то је једино, што још могу. Ви киша удари, остаћемо скупа у свом гне- ћете се бринути за мог стрица, а тамо аду, задовољни у мирном уточишту. И ја, | кодгод, кад постанете отац, можда ће се који, божепрости, већ очајах, дочеках, ето, вралити мирна, смерна девојка, која се највећу срећу, да друге усрећим. а молила богу за вас, па ће онда љу"бити вас у вашој деци.

Јован. Да вас пустим, девојко мила, да идете! Да, а зар ви не знате, да ја стре-

Јован. (Зачуђе ЛПта 2 (О богом> Јесам пим, кад помислим, хоћете да идете% Сели вас разумео добро 2 дните амо, па слушајте ме. Дете моје, ово

Вероника. Сад вам не могу ништа благо, које гледим да употребим што боље, више привредити., С тога ћу да испуним обогатило ме и научило памети. И најесвоју вајкадашњу жељу, па пдем у мана- даред као да одухну неко онај јад, што стир. 'Го сам већ одавно наумила. 'беше управо љубавна срџба. У мени нема

Вероника. Жао ми је, што вам морам да разбијам слатки сан, али данас ћу да вам кажем с богом.

ст