Позориште

те

— бе бр ле

природно, потпуно са сптуацијом сливено, лако, окретно, без икаквих запрека, без забуне, без шаптача!

Ат Француз вели, да сваки таленат мора да се негује, да се изобрази!

Како бива дакле то са Француским глумцима 2

Кад се млади Француз, који је за драмску уметпост одушевљен, одлучп, да јој се посвети, пријави се у усопсегуа сојте дгатанаџе“, где га приме ако је само уопште образован. Учитељи пи учи-

· тељице на том заводу обично су први умет-

ници глумци Тћеате (гапса:з-а, амлади питомац може између њих бирати себи посебнога учитеља по својој вољи. Сповобност п наклоност младог кандидата може се погодити већ по том избору. Завод даје сваком ученику бесплатну науку у свему

50 4 асееј—

пшто треба за потпуно образовање глумачко, „као што је, на пример, играње, мачевање, |гимнастика, мимика, пластика, итд. И ако је ученик предан своме учитељу за посебно | образовање, он ипак може слушати преда“ „вања и других учитеља. Прва му је пак |дужност, од које га ништа не може ослободити, да научи на памет Француске кла 'сике, а пре свега дела молијерева, осни“ |вача Француске школз, којега је наука у | приказивању дивном побожпошћу и светом традицијом одржана до данашњега дана, "па се темељном обуком све то даље "шири.

| Без те традиције не да се ни помиелити Француски глумац, који ради ње | само мора проћи овом школом.

| Алт да видимо, којим начином бива то образовање Француских глумаца 2

(Свршиће се.)

> > ) =>-4»-—

-_-_-__-_. _ ==

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Милош Обилић. Тратедија у 0 чинова, с певањем, од дра Јована Суботића).

Лицем на нову годину изнела је народна наша позоришна дружина на позорницу Суботићева „Милоша Обилића“ у прилично увежбаном и заокруженом приказу. Насловна је улога била у рукама Веље Миљковића и може се без зазора рећи, да је улога та и појавом Миљковићевом, а и целим његовим интерпретисањен много добила. По себи већ симпатични лик народнога љубимцајунака на јуриш је задобио срце гледалаца и слушалаца. Скоро није тако уверљиво и громко звонило оно карактеристично: „Видиш, кнеже, тако Милош стеже“ и: „Видиш, Вуче, тако Милош туче“, као овога пута Тим су онда пријатније утицали и они меки гласи војна-љубавника на растанку са драгом љубом вереницом. Једном речи, прво је и прво Миљковићев глас згодан за модулацију као ретко који и друго је и Миљковић толико интелигентан приказивач, да је кадар улогу своју проникнути и свагда је према интенцијама песниковим извести. У дијалогу са Јусуфом,у другом чину, баш се истакла необична готовост — тако преводимо Зећашетакењ — којом је Милош доскакао лукавим софисмама Јусуфовим и дочекивао му оштре стреле завађања и преваре, Да-

богме, да је ту добра половина заслуге пина страни Хобриновића, који је Јусуфа приказао по свом "начину сасвим карактеристично. Тако течног | дијалога, као штоје био тај, признајемо, да већ врло давно нисмо чули са наше позорнице, на |којој канда све то више хоће да отме маха нека неразложљива млакост. Надамо се, да ће то зло на по пута морати застати; на срце мећемо члановима позоришне дружине, да га зауставе, те да заштите и очувају еветињу свога лепог позива. Не могосмо прећутати, јер нам је одиста неправо, |да су призори те врете, какав је био Миљковићев и Добриновићев дијалог у другом чину „Милоша Обилића“, тако ретке тице. Има, дабогме, |и лепих изузетака, за које се безусловно мора рећи, да су верни и одани свештеници у Талијином храму, али то не би требало да су изузетци, него би тај назив требао да приличи оној противној странци. — Обе главне женске улоге биле су при овом приказу у поузданим рукама, Вукосава Л. Хаџићеве нежна је и блага, како се само може пожелити, а Мара СоФије Вујићке импонује сигурним својим ступањем, охолим држањем и израженом свешћу о надмоћности над слабијом сестром. За таквусу Мару слободно могли рећи цар Лазар и царица Милица, да је „Штета, што мушко нијеси,“ јер да је тако, ту би зацело:

у о +