Позориште

| ___- - 5

па

Шта гледа радије наш овет; шаљиве игре или драме 4

Многи мисле, да наша публика радије јатељу него неоружани, па тако је те гледа шаљиве него трагичне комаде. "трагичним тренутцима у животу.

Кад бисмо загледали у позоришну | Кад драмски песник, износећи пред статистику, уверили бисмо се, да драме наше очи оно, што је лепо, племенито, више привлаче наш евет у позориште пего узвишено, божанствено, својим чаробним шаљиве игре и лакрдије. ттовором душу нам распаљује за све то,

. 2624 Наши народни комади, који су понај- |4 казни зле страсти и изопачености, под-

више трагедије, па онда велике, одабране муклости и безакоња; кад наму предестадраме донеле су позоришној благајни нај- вљању племените борбе у животу умирује више прихода. бону душу сретним завршетком драме, Та н у самом животу имамо више | лепом победом, или нам сузе сажаљења озбиљних и суморних него веселих дана, изгони из очију трагичком емрћу јунака те с тога шаљиве представе ваља само да — зар то, — особито нас — не ће у попослуже као зачин, да-нам разведре бу- зориште више мамити него комедија 2 морне дане, а не да нам пажњу отврате Осим тога комедија се и по самој од озбиљних тренутака. природи својој много касније појављује у А то баш п јесте једна од најбољих народу, него трагедија, а п наша цела страна позоришта, да нас спрема на не- повесница, па и цела наша садашњост у срећу, која би нас могла у животу снаћи, свима својим приликама, и сувише је ода нас у опште привикне на борбу људ збиљна, па од куд, дакле, и да буде у таоку и да наб изравна с етичким законом. ком народу више развијена жеља за весеСвака се несрећа лакше сноси, кад љем, за шалом и лакрдијом, него за озбиљним

нас не постигне из ненада, кад нам није | расматрањем човечијег_ живота и његових

непозната. тужпих прилика ! Оружани лакше се одуштемо непри-| 5. М. = => <= де->е7 | САРУ (а ЛИСТИЋИ. СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ |навршило седам година како се нисмо видили овде у Новом саду — последњи је пут. прешао

(Стари бана и његов син хусар. Позоришна, игра у 8 чина, с певањем, написао ЈосиФ Сигетија, за српску позорницу прерадили Јован Борђевић » Лаза Илић. — Приказана на Кретов

преко новосадске позорнице на богојављење 1819. Нови се тумачи баш добро били подухватили, да „Староме баки“ одрже стари глас,пау томе су добро и успели. Тежак су задатак имали еви дан 0. Г.) од реда, јер је ваљало старе оне мајсторе ако Још ниједаред није „Стари бака“ толико и не избити из седла, јер су им се ти драгопромене преко главе преметнуо, колико у овај вољно уклонили, а оно бар доказати им, да може пар. За ово дваестину година, откад се с њиме баш бити и без њих. Ђурђевић је као Букало познајемо, често се последњих година преоблачио; канда најмање имао рачуна да води о тој околали се сад баш сасвим поновио скоро од главе |ности, јер се од архи-Букала, покојног Паје Мадо пете. Осим Милке, коју већ од више година ринковића, па до њега изменило већ неколико амо Л. Хаџићева не пушта из руку, и Никице, њих слабијих Букала, са којима је од по муке којег је Добриновић већ посинио, сва су лица имала, било бојак бити. Али Милојевић, Миљковић, па, сад нове тумаче. Но и морао се најпосле сасвим Милка Максимовићева, то троје већје ходало по генерално рестаурисати „Стари бака“, јер се прилично врелом земљишту, а међу њима опет већ одавно нисмо с њиме састали; да је | лана најврелијем баш Милојевић. Он је непосредно причекао само још један дан па би се управо стао у стопале Николе Ворића, који је већ срастао

5 =

5 –27+