Позориште

1а ва

Пе

Њ — Бобо 89 орсољејљубави и слози и верности; она не сме ни на|ски размер (од једанавет њих — четири чаевни1 заборавити. Највише љубазности показала ка) у први мах мислили бисмо, да смо У __ рату у

А РИ И И ИВИИЛИ

Љ о Е-

је према мужу, кад јој он дође на време, у које | мирно доба. Али од смеха брзо се на то заборави, се надала пуковнику — ноал ту се претварала. | премда писац баш није тако замешао, или боље Г. Ружић (Неситовић, бележник) и г. Добриновић | сакрио карте, да не бисмомогли на, крају првог (Цветко, ковачки шегрт) били су сасвим на свом чина погодити, ко ће добити на бурзи. Кад би месту. Т. Миљковић (гроф Монти) и г. В. Дими- | сви мајори били као што је био Ромберт говп. тријевић схватили су своје улоге, те су их и) Бранија, колико би у војништву било сретних извели добро. Маљковић се особито одликовао у поручика ! А кад би све више часничке госпође прекору, па рецимо и презирању наспрам жене биле тако миле, макар у неколико и тако бојасвоје, која му никад не рече, какав је одношај зљиве као Минка гђце Грбићеве. — колико би имала као девојка са пуковником Доловићем. оило мање војничке славе 2! Многи војник неби Прелаз његов из непријатељског расположаја, тако лаким срцем остављао кућу и одлазио % према пуковнику био је брз и без икакве ду- бој против непријатеља, јер не би био „уверен“ шевне борбе, баш као да вије у себи осећао оно, да непријатељски мач није тако оштар кади т. д. што је говорио.. В. Димитријевић је био еми-јит. д. Па ипак, ма да „Мине“ нерасту баш на шљено размажено дериште; рекли бисмо, да су сваком стаблу орачног живота, — ипак који потаке улоге таман за њега. За г. Милојевића ручик није бар једанпут у свом животу заменио рекли бисмо, да јекао укочен и хладнокрван пу- | убилачки „2ладпадејсетедлг“ ва — Аморовом ма. ковник добар био, ал у призору, где га гроф лом, си Јано опасном етролицомо Да богме, напада и изазива, не би шкодило и њему малосваки није тако сретан као Куно г. Фијана, који више жучи; иначе г. Милојевић заслужује у ошште |је мо бржи у освајању срца романтичне Ерне, наше признање. — . Марковић пева лепо, ал (тица Отефановићева) него у плаћању дугова, не глумује тако, — он много декламује; он де-|али таква је већ поручничка ерећа. Био је то кламује и онда, кад баш не би требало, Кад би весело заљубљен пар, који је довео у велику несе г. Марковић могао научити, да се на бини|прилику младог заставника, 1 Куновог брата понаша обичније, кад се не би дизао у више Алереда, кога је г. Фрајденрајх добро приказао, слојеве него приказивао природније, радовали осим монотоније у гласу. Стурвица је г. Савић,

бисмо се врло. добро „одвикао,“ аи т. Симићев Герлицер разуме

О певању, а особито о неким. солима и ојсеу „СРвећећи“, — Зитта вптатат ита : опћинетво

коровима, не смемо говорити, Бог ће дати па ће се смејало, — а писац покрај неких кратких

и то добро бити. Кривити не смемо само певаче, сентенција које су слободно могле изостати,

већ и свираче. М. Пј није ни мислио на што друго до на смех,“ СИТНИЦЕ.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У ЗАГРЕБУ. : („Епидемични“ у нас: „Прилепчиво“) (0 тој Спа МР ИН 1 “о 1 ИЕ а представи пишу Н.Н ово: „За нас је, истина, буре. Бр» 15 У У НЕ МИ 0] зовна епидемија болест, коју познајемо само по Је НАМА ОМ РМ ЈАНР ОЦА се и приповедању страних великих новина и против | 24 она е лада Крам О ЛАПАЦ : Отелу, дође у врло велику неприлику, баш онда,

: имамо доста сигурну карантену — наше ; ~ Па РА р у |кад је морала лежати као мртва у постељи. Тек мем, али кад већ имамо и изворни роман из : 21 5

~ 5 |што је Отело, после убијества своје жене, успео да хрватског живота „Бурзанци“, — онда не може

| излије пред публиком своје очајање, Дездемона бити замерено, што: је ваљани наш песни Ба а оу Ј јање, Дездем - . зе | позне по мало да кашљуца, а после стаде јако Хуго Бадалић у хаосу немачких „веселих“ драма- |. За 5 |кијати, Публика, разуме се, прела у смех.

тичара ухватио за кике једног од млађих КоцеАЕ МОРА ђ А (дбезаружао.) Ви сте ми стали на ногу. оуових поклоника дра Ј. Швајцера, те га извео Е : И | - — Крив сам, али у вас је така минијатура на нашу позорницу. Др. Швајцер сигурно није| ___ - У ; > : би 95 ножице, да је нисам ни приметио. тори од Нестроја и Розена, па зашто се неби! у - ; ПВ . | за (Литерат.) Гост (пита келнера): Знате ли „епидемички — емејали. Календар даје у једно . - 2 - ~ МЕ Ви, ко је онај господин тамо, што чита новине“ доба, а то је баш садашње, карту елободницу| БОТ а . . . . · ми. . . 5, свакој лудорији, па и Швајцеровој бурзанској| 7 | 1 2 а · : | Гост. Литерат2 Од куд ви знате да је он епидемији. Ништа за то што је ПО ан литерат 2 ба непод курса, а лудорија у најбољем цвету и 1] К - :

· " лнер. Та еваког дана пије по литру вина, зимској температури од 10 степена испод Пе с о от Кеј па Ру : за то су — покладе! Ба 1 145 080 Према томе, што је у распореду лица Пру“ Издаје управа, српског народног позоришта.

| | | 5 +