Позориште

ње

— бебе 46 сребљејр—

ничкој струци, што одмах може да поправи управитељ, који је на /своме месту.

Колико је пута ваљан управитељ покренуо нову мисао у овом или у оном песнику, те унапредио драмску струку2

Колико је пута згодном управитељевом примедбом, или скраћивањем, или удешавањем дела за позорницу, песник упућен на случајне или главне недостатке у делуг

Колико се пута публика веома хладно одзива каквом делу, које је по себи веома ваљано и које бп јој било од велике користи, кад би му п врлине умела да оцени у први мах.

Па шта ради у тој прилици ваљан управитељ 2

Да ли одмах брише такво дело за свагда из репертоара 2

Боже сачувај!

Добар управитељ износи такво дело после неког времена опет да позорницу, док се публика не паучи познавати му врлине.

Веома згодно каже о томе славни немачки драматург Лаубе:

___ „Паз Роби киши з01 птеће Блоз Киглууео бетеззеп; е5 501 аџећ Јеглеп, шп 1 Еојое Чег ВИдипо гејсћИсћег 21 сетеззеп. Нас ез жоћЉЊеотпдеге 5шске апзећеп сејегте мејсће зетлет Рагсеја пе апоепђисЕћећ пеће гизадеп, 50 Јегпе ез че атаћо апећ зушФутеп, еђеп ме! че жоћЊеотпдег зла. М/аз ез ађег ешта! а шгоеп уегзреће, дав та Њт ти дег Хеб аџећ ећ Сепцзз. ЧЏпад гтаг ет Киплзензсћег Сепизз, мејсћег јетеге Мегуеп апгеот, ај5 дег луоћИеПе Сепоз5 Феззеп, зуа5 Фет а до Нсћеп Мегзгапа-

п155е 21520: ипа дет седапкешозеп Већасеп. 5о БИдев зећ ејл РађђЕшт чипа еп. Тћеакег гјејсћхешо ипа месћзејве и,“

(„Публика не треба само просто да ужива; треба и да учи, да се изобрази, па да тако обилатије ужива. Амо је научила гледати добро засноване комаде, који у онај мах не годе њеном укусу, то ће их она мало по мало знати п уважити, баш за то, што ти комади имају добра основа. А што публика једном уме да уважи, то јој временом постаје уживање, и то уметничко уживање, које покреће нежније живце него оно јевтино уживање, што годи обичном разумевању и неразумној наслади. Тако се у једно доба и међусобице образује и публика п позориште. 4)

Колико је пута ваљана администрација управитељева извукла позориште из тешких новчаних неприлшка 2

Да се све то постигне, да се измери на позорници права потреба народна: није лако, те с тога се мора озбиљна пажња поклонпти избору оне особе, којој се поверава управа позоришна.

У томе не може бити мерило, што је овај пли онај писао драме, приповетке, песме итд па да може бпти ваљан управитељ. Ту се иште, као што већ напоменуемо, много више п знања и умења и пекуства п воље п поштења и љубави и пожртвовања п самопрегора него ма у којој другој струци.

Као што се види из свега, што до |сада наведосмо, од доброг управитеља |зависи много и много, да не речемо све!

= е=——-———

листићи.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Прилепчиво. ПШТаљива игра у 4 чина, нашисао др. Ј. Б. Швајцер, превео П. Мостић приказана 13. јануара о. г.)

Трипут већ гледали смо ову шаљиву игру на нашој позорници у Н. Саду и — трипут већ пало је нама у део, да речемо коју о делу самом и о приказу. Како емо некад — још пре шеет година — о глуми судили, исто тако и данде.

| |