Позориште

– беба 41 сљобокј—

То се не може мењати, међутим о предетављању се даде сваком приликом говорити, па баш и онда, ако приказивачи остају исти, а некмоли ако се мењају. Као што сваки пут мора да буде по неке промене у особама, тако је то било п овога пута.

Од старих су били г. Ружић, гђца Хаџићева, г. Добриновић, гђа Добриновићка, од нових пак гђца Бандобранска, г. Милојевић, гђа Милојевићка, г. Десимировић, г. Банић, г. Васиљевић, — Стари су приказали своје улоге добро као и до сада; неки су попунили и исправили свој приказ местимице, теје целина у иредстави појединих улога била потпуна. Како смо прилике имали гледати и новајлије у више улога, можемо већ и о њима опширније говорити. Г. Милојевић је врло згодан за роле озбиљне, за улоге званичног типа — томе му и орган много помаже. Осим тога приказује он добро и круте и дрвенасте, укочене особе: у том погледу је он једини у дружини, те попуњује много празнину, која је већ поодавно наступила у овом друштву. Признајемо, да се још није попео у свакој улози до праве висине, али се он пење непрестано. Његов Црвенко у „Старом бакиг био је округла и врло верна слика сигетијева крчмара, међутим као пуковник Доловић у „Војвичком бегунцу“ па и као мајор Ромберг у „Прилепчиво“ није могао да се узвиси над обичним приказом. Највише је заостао у тим улогама у оним моментима, где је требало показати више осећаја и више живахности. Монотон није ниједан човек у свакој радњи својој, потпуне хладнокрвности нема у жива човека; а код г. Милојевића превлађује хладнокрвност. Напомињемо само, како нам је изгледало, да мајору Ромберту изгледа свеједно, а оставила га, лепа женица Мина а-не; ил је он напред знао, да је то штала, та ваљда жена неће тек са „торбицом у руци“ и у онаком оделу остављати мужа. Истина раскравио се и он доцније, кад је требало показати мало и љубазности према жени, а мало баш и молити. Ниједном мужу не може бити мило, ако га жена оставља, па ни г, Милојевићу. Ако и није г. Милојевића. Ромберг | био сасвим добар, ал је био ипак таки, да целина није ништа страдала; уверени смо се, да ће г. Милојсвићу други пут још више поћи за руком, да Ромберга лепо прикаже. Гђа Милојевићка је излазила већ више пута у мањим улогама и разним; као саветниковица Штурмова знала је употребити благоречивост своју да пропагира берзијашење ; код ње, рекли бисмо, као да има страха још од гледалаца. Г. Десимировић био је добар, забораван и ћанут заставник. Тако и Ребок крчмар нашао је приличну прилику у Г. Васиљевићу. Што се пак тиче гђце Д. Бандо-

бранске, њу смо први пут видели у већој улози. Ерна је несташна девојка и лудује за официром, ал то њено лудовање још је нашвно, безазлено, илашљиво, као што је то обично у еваке још младе и неискусне девојке. Ерну није лако приказати у свој целини њеној; не да није лако него баш тешко је и извеџбанијој глумици, а не њојзи, која тек почиње глумити. Да је Фрну представљала која старија особа, искали бисмо много више од ње, но са приказом госпођичиним смо задовољни, шта више потпуно задовољни.

Мило нам је, што у првој њеној већој улози овде. код нас свако задовољан бити мора који хоће:

да зна шта је то по четак, као што смо то баш од више њих и чули. Она је пазила на све, особито на сваки покрет, па и на израз. За сада јој са наше стране желимо напретка и успеха на позорници, ако се доиста томе пољу мисли одати, а тога ће свега бити, ако у гђце буде праве воље и ако даде себи трула; без овога не иде. Судећи пак по овом приказу, рекли бисмо да је и воља и труд ту — друго ће већ доћи. Једно бисмо приметили и уједно препоручили управи, да јој уступи још који пут по коју таку улогу, а никако теже, ни велике. Надамо се, да ћемо и одсада моћи се повољно изразити у свакој улози, коју нам узприказивала буде.

6. М.

(Недељни ред позоришних представа.) У уторак.

21. јануара: „Мансим Црнојевић“. Трагедија, уо

чинова, ве певањем, од Лазе Костића, за позор-

ницу удесио А. Хаџић. Музика од А. Максимовића, — У четвртак 28, јануара по други туш: „Уезушта и његов питомац.“ Шаљива игра у 4 чина, написао А. Шрајбер, превео А. М. — У суботу 25 јануара први туш: „Лсунта Леонијева.“ Позоришна игра у 5 чинова, написао А. Визбрандат, превео Јован Грчић. — У недељу 26. Јануара. „Граничари.“ Позоришна игра у 8 чина, 6 певањем, од Ј. Фрајденрајха, за српску позорницу удесио А. Хаџић. Музика од А. Максимовића. НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ. (У нраљ. српском народном позоришту у Београду) одређен је био овај репертоар: У петак 11 јануара: „Месец дана на селу.“ Драма у 4 чина, од Ивана Тургењева. (Први пут) — У недељу 19. јануара: „Виљем Шенспир.“ Драма у 6 чинова, напшеао Фердинанд Диле, с Француског превео Драг. Јовановић. — У среду 22. Јануара: „Љубав и понос,“ Позоришна игра у 4 чина и пет слика, написао Жорж Оне, превод « Француског. -

Издаје управа српекогАнародног позоришта.

Ф =>+

пи

су