Позориште

АЕ _

–есаа У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 28. ЈАНУАРА 1886, -ро-о >=

фи

# ТОДИНА Х. +

еф

ПО

8: Бри –в-+

пе.

сав тата

ПИ

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излази за време бављења позоршшине друживе у Н. Саду дан пут на по табака.

— Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-

ПРЕШКО ВА РОДНО ПОЗОРИШТЕ.

Позориште је од великог значаја по образовање у опште.

У малих народа, који нису доста развијени, увећава се то још п тим, што у таквом случају повортите утиче непосредно на културу и буди народни дух.

Најбољи је доказ томе п чешко народно позориште, о ком се смело може рећи, да заузима прво местоу погледу буђења народнога духа и осећаја, ма да има на свету много позориштакоја суњему у томподобна.

Погледамо ли на развитак чешког народног позоришта, пред нашим се очима појављује слика великог дела повеснице чешкога препорођаја, који се почиње од тамне епохе понижења п навала на домаћу уметност до дапа сувременога развитка, ком се диви сав туђински свет.

У оно доба, када је у Француској, у Италији, шта више п у Пољској драмека

_ уметност била у потпуном јеку, када се

народна књижевност тих народа винула до знамените висине — у то време није било у Чеха ни позоришта, ни драмске књижевности, ни писаца, шта више, у њих није било ни позоришне публике.

Праг је престоница чешке краљевине, а та престоница чешке земље знала је само за позориште немачко, п није се могла с њим разкрстити дуго п дуго.

И ако су још од 1780. многи чешки родољуби војевали за то, да се на позорници прашкога позоришта, које је у то доба (било само немачко, приказују и чешке глуме, ипак су већином сви њихови напори остали без успеха, и у нашем веку прођоше пуне шестдесет и две го-

дине, пре него се чешка, драмска уметност могла заклонити у не великом, али бар свом народном храму.

Погледајмо како се до тога дошло !

Када се у осамнаестом веку створило у Шрагу стално немачко позориште, већ тада је управитељ огледао, да даје чешке представе ; али тај оглед остаде без успеха.

Првом чешком позоришном делу бл суђено, да буде п последње, и од тога времена глумпло се само немачким језиком. После се ишло за тим различитим начином, да се оснује чешко позориште.

У самом Прагу дозволише опет тек 1790, да се може глумити чешки, и то недељом и о празницима, увек између 4 и 6 сахата после подне, а тоје до времена, када се почињале немачке представе.

У то време већ се представљало на чешком језику бар сваке недеље.

Али та љубав и милост према чешкој уметности не потраја дуго у чешкој земљи

1806. издана би наредба, којом се забранише предетаве па чешком језику.

„За разлог забрани навело се, да се позортште не може довољно „излуФтирати“ међу дневним, чешким, и вечерњим, немачким, приказима.

Народној драмској уметности не преостаде ништа друго, него да се као каква спротица заклони у приватним кућама.

А да се већ у то време осећала потреба чешкога позоришта, видимо из овога.

Гроф Коловрат Краковеки, поглавица, земаљска, нареди г. 1815. да се у немачком позоришту даду неколико представа на чешком језпку у корист сиротињи. —