Позориште

+ ПИ а АИ а А На ВАВ ВР на

+

— бе Орн аа

Успех је био сјајан: пало је на каси преко 17.000 Фор.

Свота, за оно време необично велика.

Лако се може замислити како је ниско стојала чешка позоришна уметност, кад су у чешким представама прве улоге играли глумци, који су у немачким комадима приказивали слуге и вратаре.

Тек између 1830. к 1850. године појавише се пи у Чеха први глумачки таленти,

пи неки од њих и данас су још дика кра- |

љевском народном чешком позоришту.

Позориште се у то доба више пола-

зило пз домољубља него ради уметничкога, уживања. У то доба писало се: „Ми, Чеси, дужни смо марљиво полазити позоришне представе, да нас не обеде Немци, да ми немамо своје публике. Ми смо дужни ићи у чешко позориште свагда, па и онда, кад нам то не би било угодно. Наша је дужпост, да одржимо своје позориште,“ Осим домољуба долазили су на чешке представе веома радо занатлије и прост народ, у опште нижи разреди. Аристокрација и (богаташи нису се дали видети на месту, где се чула чешка реч. Да, то је било време, када се иоле угледном човеку писало у грех, ако је гласно говорио својим матерњим, чешким језиком ! Окромни позоришни рад утицао је јако на општи, чешки народни препорођај. Трагови су му се опажали не само у Прагу, него и у целој земљи чешкој, која у ошште није нигде била тако попемчена, као сам Праг. Љубав за народно позориште у језгри

чешкога народа, у простоме свету, увећа-

вала се сваки дан и ширила се на све стране.

На позорници, и једино на њој, зачу чешки народ опет свој језик, заодевен у прекрасну, милозвучну Форму.

На позоришним даскама угледаше Чеси своје краљеве, своју дичну прошлост, која

= е–>е-——=—==—

54 срабоој—

се у драмским представама дивно износила.

Чеси угледаше на позорници оно, што су имали и за чим су тежили.

Мину још цео низ година и Чеси на послетку дођоше до нових успеха. | Године 1850., хвала сложном заузпмању чешких патриота, дозволи се, да се у немачком позоришту може представљати и на чешком језику два пут у недељи: четвртком и недељом.

Ох, да грдне ереће!

Тако потраја до 1962. године, када се на послетку чешка драмска уметност могла преселити у евој храм, т.ј. у тако звано „Краљевско, народно, привремено, чешко позориште.“

У мају 1862. године почело се градити то позориште, а већ у септембру исте године би отворено.

Тада раскину чешки народ за увек евезу с прашким немачким позориштем,

|

|под чијим је окриљем чешко позориште до

тога времена кукавно животарило.

| 'Го привремено позориште пије се од-

ЛЕР ни раскошношћу, ни удобношћу.

'Оно је било малено и тесно, те не могаше |падржати конкуренције с немачким позориштем, али је било у велико знаменито |по чешку уметност и јако је утицало на |ошпшти народни развитак.

| Једном речју, Чеси су већ имали своје народно позориште!

На послетку постадоше Чеси само|стални, беху своји, и престадоше их сматрати као госте из милости Немаца ! | У то доба сазрела је и давно при|тајивана мисао, да се у Прагу сагради "велико народно позориште.

То ново велико позориште ваљало је да буде достојним угочиштем чешкој драмекој уметности п уједно и велик споменик "народнога чешкога препорођаја.

Чеси се прихвитише тога поела, скушљајући добровољне прилоге, понајвише међу простим народом.

(Свршиће се.)