Позориште

–—бебеде 86 оесбљеј—

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Посланични аташе.“ Шаљива игра у 3 нина, од Хенрика Мелака, превео М. Х. С)

У четвртак 9. о. м. дошла је била на ред после необично дуге почивке комедија Мелакова под горњим насловом. Приказ те комедије није могао никако задовољити, шта више с правом се сме рећи, да је то било најслабије вече, откако нам је позоришна дружина ове године у нашој средини. Није било живота, окретности, Финоће, Фалио је једном речи онај тако звани сће, што је неопходно нуждан и за ијоле добар приказ комедија те врете, какав је Мелаков „Аташе.“ Да и не говоримо о новајлијама, јер од њих се према садашњим приликама не може ни захтевати у томе погледу бог зна шта, да узмемо у претрес само приказивање опробаних већ наших снага у позоришној дружини, па и њима не само да не можемо безусловно одати хвалу, него им морамо замерити и пребацити приметну оскудицу манира, што карактеришу живот и рад т. зв. виших кругова. Ноншалансија она тосподека, оно Чаз зтећвећепазвеп, што се не да тако одмерено дефинисати, није било ама баш ни најмање апликовано. Добриновић, до душе, као посланик барон Скарпа, Софија Вујићка као бароница Палмерка и Ружић у насловној улози, нису очито грешили против правила конвенијенције ни у којем погледу, али им ликови ипак зато нису били тако верни и погођени, као зито смо од њих иначе наученн.

Држимо, до ознака „шаљива игра“ не одговара овде потпуно Француској сотшефе. Ту би ваљало оставити тај специјални технички назив. А и из превода би ваљало истребити два три германизма, као „из тога неће бити ништа,“ те бар привидно епасти преводиоца. од прекора, да у лажном стиду неће изрично да каже, да је преводио с немачког превода.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ.

(Нлотилда и Лдела Миланоло. Читамо у

„Србобрану“: „22. јануара 0. г. имали смо прилике да уживамо у изванредном концерту, ког су приредиле сестре гђице: Клотилда и Адела Миланоло у нар, зем. позоришту. Жалимо, да су врле уметнице тако рећи у невреме дошле, т. ј. кад је овде на гостовању гђица Брох, но то неби сметало обилнијој носети, да није истог дана приредила „Хрватска, лира“ своју забаву, а к тому је киша као из кабла падала, — жалимо с тога, што су врле уметнице заслужиле поред свога уметничког

музикалном |

гласа, ког у свету уживају, да извађају своје умеће пред пунијим клупама. Но она празнина није их смела, да неизведу своје пијесе са највећом бравуром, коју им је опћинство (оно што га је било), бурно одобравало.

Млађахне сестре Миланоло обе су виртуоскиње на виолини. А што се њихове продукције тиче, смемо смело тврдити: да и једна н друга има нежно и лепо предавање, особито у дуету. Та ексактна и прецизна извађања изненадила су опћинетво, те учинила веома повољан“ утисак на слушатеље.

Ако ћемо искрени бити, неемемо рећи, да су дражесне сестрице на оној висини уметности, те да се нетребају више усавршавати; оне ће истом постићи ону мету ако и даље наставе своју марљиву студију, али је ипак вредно чути их, јер су ретки такови таленти у тим млађаним годинама као што су ове младе уметнице.

У целости извађана су 4 комада и то: „Варијације за концерт“; „Спомен на Москву“ уз пратњу оркестра; „Регребшиа тођЏе“, од Паганинија и „Полонеза“ од Вењавекога. На бурно повлађивање опћинества додале бу „дует од Котека, а тако исто „Ноћ у Мљетцима“, које су на бурно изазивање морале поновити. Остала четири броја извађана су уз пратњу гласовира — коју је поред толико професора у оркестру — добровољно преузео вредни члан оркестра г. Карл Бауда, те се је веома добро уз врле уметнице и он понео, особито ако се узме у обзир краткоћа времена. Тим више заслужује г. Бауда признање за његову врену пратњу. Код њега се опажа она сигурност у свирању, што је доказао и код концерта Ондричековог.

Не смемо заборавити на једноактни комад „Без бркова“, од нашега вреднога г. Н. Милана. |Шалв и смеха било је и сувише, особито се г. | Антон као Нацо слуга добро понсо, те је био предмет смеха кроз цели комад. Г. Савић, гђе Сајевићка и Димитријевићка биле су на свом |месту.“

СИТНИЦЕ.

(Из нонзеврватаријв.) Учитељ музике. Шта се разуме под колоратурном-певачицом 2 — Ученица (после кратког размишљања). Певачица, од |чијег се певања добија колера. | (Игра речи.) Где би се могао осигурати од ватре ваших очију 2

— Ја држим, у „друштву“ ваше сусетке Минке. Она ће вас и сувише наградити, ако би сте претрпели губитак.

Издаје управа српског народног позоришта,