Позориште

Антун. Антун. Две су како се спустих овде у Котаре. Видићемо се. Голубан., Голубан. Промећеш се ка' проклети новац. | Добро, добро. (Из даљите чује се глас: „Антуне !“) | Антун. Кога ли то зову 2 | Збогом ! Антун. | Голубан. Мене: | 'Нагни ! у Голубан. | Па теби је име: Антоније. ДРУГА ПОЈАВА. А | Голубан (сам). Овде: Антун. | Хвала Богу дођосмо иу Приморје. Све | = Голубан, |лепо и красно, само да није овог проклетог не- | Кад у Рашкој: Антоније, а кад у Котаре: мачког беснила, Да Венеција поманита, и они Антун, би кошнице на главу. Гледао сам како Латини Антун. |воде шебске — мајмуне. Хоп! виче Латинин, Овде ти је тако. ја мој ти мајмун с ноге на ногу. И ми емо ти Голубан, прави мајмуни: да дужд из Млетака забатрљи Чудо те нису и обријали 2 3 какве златне рошчиће, сва би приморска стада Антун. ошутила ! Гледам овог кукавног Антонија; сиАко дође до нужде. ... шао низа страну амо у Котаре и већ му старо и Голубан, име не звони. А да је бар за какву лепу Ла| И обријао би се2 тинку, за господство: и овде чисти туђе оружје |- - Антун. нето као горе на Рашкој. Да ми га је мало И то људи чине. 5 кроз шаке, да памти... . (Чују се гласови ч Голубан. тодови). Али, да се мало поприсклонимо. . . Ево Красан ми Србин! ·|тоспоље. . . , За све ове Јатине не бих дао ни 5 Антун, мали претак мога господина... Знам да је Морам похитати. (ури се.) многи јунак уздахнуо, кад гаје видео. .. Али, Голубан, богме, нема ти у Србији равна Милош ОбилПохитај, похитај! ћу... У страну Голубане! .. Ево их.

(Наставиће се.)

о ф———————————

|ктерне његове прилике нису застареле ма да 2 ЕУ. НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, У ЗАГРЕБУ. нам се чини, да имамо права гледати са висине

(Молијеров „Силом болеснин“) који се прика- Х1Х, столећа на људе из прошлих векова. Људи 520, после дугог времена, 2. Фебруара о. г., имао|остају — људи, са свима врлинама и махнама, је доиста право на многобројну посету позори- само што са напретком и цивилизацијом врлине шнога опћинетва. Говорити о вредности молије- и махне не падају тако у очи. Особито махне, рових класичних комедија мислимо да је сасвим | које се вешто прикривају разном „културом“, излишно, у толико пре, што он, ма да је у ле-|тако, да их скоро и не видимо. Данас ће можда пу и складну китицу окупљао и приказивао ка-|многима изгледати молијерови Аргани и Пургони рактерности луди његовог доба, — ипак кара-|као анокронизми, исто тако као што су изгле-

ЕЕ

5) И