Позориште
+
—боова 10 свој
На мачу ми рука хитленија, Ал ми језик поспор, господине. Не умем ти лепе казивати, Ал ти вељу са српеком простотом, И за мене и за мога цара: Хвала!
(Сви седају.)
Једна госпа. Зазор ми је, ал ћу говорити. Питала бих лепог господина, Што нам дође из града царева: Прошао је горе-дол Котаром, Од чега му ерце заиграло 2 Милош. Стајах јуче на горњем бедему, Са бедема гледах у пучину, Сиње море у небо «' расуло, Сунце седа, а ја му покликнух: Аох, Боже, да веље лепоте! Тад ми, госпо, срце заиграло. Друга госпа. Сиље море својина је света, Ал не Котар и њег'во приморје: Зар у граду, ни на коју страну, Не замаче витешко ти оког Овде пада велико господетво Из Напуља и поносног Рима, Видели су сјаја и лепоте: Ал се нашем граду задивише ! Витези су душе плаховите: Морали и ти дивит ве, витеже! Милош. Право збориш, поносита госпо! Водио ме господине бане (клања му се) У садове својих прадедова; Ту порасле смокве и маслине, Ветар пири, а маслина мири,
=>
Тад погледах ваше плаво небо:
Кликнух: Боже, драге питомине,
Да ми ју је пренет до Крушевца! Полихроније.
Џа што вам је риба васколика,
Нема таке на самом Охриду,
Да су овде Жича и Дечани —
Ласно би се препостили пости.
Опгт. За то ј' боље држати се Рима, Који вели: и пости и мрси!
Полихроније.
, Добро ј', оче, и 'вако без Рима. Опат.
Обриј браду, па како си личан,
Не би било лешнпега опата !
Полихроније, Боље пусти, да т' порасти брада : Па да будеш игуман у Дужи. Један Латин. Пристајете л', браћо, на опкладу: Дајем сваком стотину перпера, Који виде поповске љубави!
Други Латин. Два су попа готова парница.
Полихроније, Лакше, лакше, брзи Латинине: Каква дрва, онака ти тора; Какви људи, онако свештенетво ! Ми не знамо буле и вулгате, Попрости смо, ка' што смо саздани, Ал ако те изневере људи, Ласкавога и мудричког кроја, Па зажелиш љубави и братства, Потруди се нашем манастиру: Ваистину, кајати се не ћеш!
(Наставиће ге.)
ЛлиститЋиИ,
еф -
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
|по Ј. Ј. Станковском за српску позорницу у-
(„дна је луда“. Драма у 2 чина, по Мел- десио Ј.)
виљу с немачког превео Д. Јоксић. — „Спрема.
Драма под насловом „Она је луда“ доста се на бал.“ Шала у једној појави, се певањем,|се одавна држи на нашем репертоару, а после--
у
Ек
->+