Позориште
с!
а И
—редо да 41 Месбосој—
дња реприза у четвртак 16. јануара била је још | у толико добро дотила, што се комад последњих тодина није давао, а и што се Ружићи Вујићка | да је госпођица одликована бурним овацијама, латили били двеју главних улога. Обоје су и-|а на свршетку представе није клицању било ни грали с вољом и оданошћу, те су тако задатке краја ни конца. своје решили као што ваља, — Милојевић је» И госпођица Кисељакова успела је у Азуимао да прикаже Доктора Јолака, улогу, која цени сасвим; њезин је глас, навластито у средиште одмерености и ноблесе. у приказивању, а њим гласовима, крепак и звучан, само бисмо тога има баш нарочито у Милојевића. — Нелу | желели, да јој је приказивање нешто живље. је давала овога пута С. Бркићева и изненадила Опћинетво изазвало ју је поновним бурним клије публику природношћу и невезаном проето- | цањем, а добила је и сјајну киту цвећа. душношћу својом. — Кад још споменемо, да. су Трећи гост госп. Милани, који је певао а Мо | Ђурђевић | држали, онда Манрика, има навластито у висини леп и крепак можемо свој суд о тој представи скупити у једно тенор; некоје арије отпевао је добро, но некоје Н орр а лити ПРОДОРА РА 29007 | слабије. Чинио нам се такођер разтресеним, те Како торња глума није кадра испунити 1610 | бб надамо, да ће у репризи боље успети. Луну
вече, то је за њим још дошла и нова једна | |исва је г. Веспасијани свима силама евога кра-
улогу самосталније схваћа, а знаде се и покрај читаве страсти савладати. Већ смо споменули,
крдија у једном чину и са једном особом. Наслов снога гласа, те му је опћинство бурно повлађијој је „Сарема се на бал.“ Добриновић ју је.
| |вало; Г. Теркуци заслужује такођер сваку хвалу. баш ес вољом изнео пред публику, али је ипак Зборови и оркестар,
није могао спасти од пада. Смејало се, истина, до беху изврсни,“ миле воље појединим екстемпорима и драстичним | з Павао П а т г а те и ср. 5. А АДИ 5 у је БОА О РИКИ У ЕНИ Ио шну дворану. Главна пажња била је обраћена на крају остала ладна. Није лавле кадра била | би члану наштем прамског овобш по би лакрдија та, као некад сатир-драме у ЕЦ а то - дал Не - о < та БК лат ге насг глоге. Грка и Римљана, ни ублажити, а камо ли збри- Се 55 а Зк а: те ои И и = _ НЕ. а мпатичан појав и ка; узме ВА а илар.|аије а пок они та ла И МЕ навалила. Мелвиљева, драма у мајсторској интер“ | оришним даскама, можемо по синоћњој његовој претацији Ружићевој и Вујићкиној. а 5 5 : Ј 2 | |игри рећи, да ће домаћа драматека уметност имати у младом уметнику врена представника. Наравно наш млади уметник ваља ће још да се приучи многом чему, у првом реду модулисању његовог моћног гласа и гестикулацији. Али се на први поглед види да учи. Мимику има већ при-
којим је равнао госп. Зајц,
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У ЗАГРЕБУ. („Трубадур“)„Нар.Нов,“пишу: „6.љебруара пе-
вала је опера „Троватор“, у којој се опћинству представише гђице Милка Трнина и Мара Кисељакова, те тенор госп. Милани Најбоље је успела гђица Милка 'Трнина. Цењена наша земљакиња, која се тако прославила на другим позорницама, ужива од дуга времена највеће симпатије нашега опћинства, и то с пуним правом, јер гђица има сва уметничка својства, која јој свуда морају прибавити лепа успеха, а како ли не би у домовини. Кад је ступила на позорницу, добациване су јој са свих страна ките цвећа, између
личну. Млади уметник истакао се својим и даром и маром, те му је опћинетво бурно повлађивало, особито у тешком за уметника призору — У кули нотрдамске цркве. Госп. Станојевић може то узети озбиљно као ободравање на даљи устрајни наук и рад, па ће у приказивачкој уметности дотерати дотле, да буде достојан унук драмат-
ског јубилара-песника. Од осталих приказивача споменути нам је гђу Рајковићку-Димитријевићку, која је била
којих живахна Есмералда. Г. Стојковић трудио се, да
спомињемо особито красан венац; те овације по- задовољи у улози Феба, али могао је бити бољи;
нављаху се за читаве представе.
— исто тако је г. Брани с муком савлађивао
Но
Како је гђица Трнина отпевала своју улогу, | тешку улогу Фрела. Гђица Грбићева као Жервеза мислимо, да о том и нетреба говорити; та била није у своју улогу улила довољно осећаја, нам је доселе сваке године прилика, да јој се лудилу на крају прве слике била је непотпуна не само дивимо, него да пратимо и леп напредак, како у тласу тако и у итрч. Сама пак представа који се опажа у њезиној уметничкој каријери. могла Је у опће бити мало живља, Овај пут приметисмо, да се глас у госпођице У Вагребу.
ојачао, неизгубив ипак ни мало милозвучности и | гипкоети; опазисмо и то, да госпођица своју
|