Позориште

о С ваш а БЕК А АЕ 7 ОРИ А БАС 8 ИЕ А ан а Коу НСЗ Ба И ВИА Па а а по

–ехоја У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК П. ФИБРУАРА 1886, с-о,<>–

ИИИШТЕ ·

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

- 100Ј ђ. .

А == 5 та

„тада ПА је

ај

ЊЕ

0 ~ <> =

Излави за време бављења позоришне друживе у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месепа по један пут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно, —

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА.

(НаставаЕ.) Ђорђе је дао Станку своју тврду реч, Црној Гори; а као веран слуга готов је да ће Даницу. као рођену сестру, пазити , вазда и живот да господара дати, Угљеша а пошто се коло већ разишло и еви се |му запретио, да о том никомни слова. Оприсутни двојици књажева поклонили и бојица су они верни књазу; али је Иво

И а НИ АН а КВИН ОНШЕ 4 Ни канал Че нити а ла еј

удалили, он још у неколико посаветује Станка, како се има понашати с Арбана- | сима, који су чудни у боју, навале као бујица, а уплаше ли се, беже без обзира. — Први ее чин тиме завршује.

Др. угн је чин у Бериславцима на отвореном пољу. — СОлаводобитан се Станко вратио из Арбаније п пао на равницу под Берпславце. Уморан од дуга и рђава пута, под разапетим шатором лежи и тврдо спава. Његове слуге, Иво п Угљеша, седе пред шатором и чисте седла, узде и бакрачлије. Иво је лак на речи. Говори о несташлуку господареву, о' муци, која се с њим има у путовању, и о другим његовим манама; ама јунаштво му у велико цени и признаје. Угљеша у свему правда младога књаза. Иво од једашшут скочи, те му одговара, да би му и он све опростио; ама, да му једна тајна тешко на души лежи и мира му не да, па свом садругу ту тајну открива. Он је прислушкивао — каже — кад се једне ноћи књаз Станко састајао е једним старим Турчином п сњим се на дуго разговарао. Иза тога разговора, пошто се | господар Станко под шатор повратио прича Иво — да му је предао нека ппема, да их понесе оном истом 'Турчину; али слутећи на зло —- вели — да их није понео у турски стан, но да их је по поузданом војнику послао Иван-бегу у Жабљак. То је урадио — додаје — због тога, што га најпрво веже љубав према

је све у овој драми прпљено из народног |

јица цар-Лазарев проклиње. То је Станка

ернији домовини. Станко се међутим дигао п излази пред шатор па наређује Угљеши, да му ручак донесе. Као што

живота, тако је и овај ручак, који се састоји из груде млада спра, добра вина и :латкога домаћега воћа. Док Станко руча, по његовој наредби долази гуслар, да му коју народну песму отпева пи да га њоме забави. Гуслар повуче гудалом по танким жицама и запева песму о издаји Вука Бранковића на Косоку, у којој се изда-

врло узмучило, па вели гуслару, да остави ту, а да другу запева. Гуслар почне другу, ама Станку још непогоднију. Узврпољен као и пре, хтео би да му гуслар поји песму о Јакшићима; али се предосети, прекине гуслара, дарује га и пошаље е милим Богом. — До час ступи на позорницу Даница, сва у црно завијена. О њом је | њезина верна другарица Марта. Дошле су | да по пољу беру цвеће. Даница нариче за Станком; јер беху стигли црни гласови Њ у Зету, да су Станка Турци код Кроје | заробили, те да он труне и тамнује у једренској тамници. Марта је теши и куне књегињу Мару, која Даницу мрзи, зато, што није од велика рода. Станко, који их је поиздаље неопажен гледао и слушао, изнебуха пред Даницу ступи, а она се пренерази. Марта му припомогне, да онесвешћену Даницу унесу под шатор; кори

Пи У