Позориште

ди

—Еобја 106 сребљеј—

— Чим Ива приведу, он падне на колена и иште милост, да остане правим Црногорцем. Ђорђе му милост подељује, пошто се онако искрено каје, па га почне пропитивати, да ли сеи Станко није покајао. –: „Није...“ вели му Иво. Ђорђе се чисто згрози на тај одговор, и Богу се тужи, што му је тако чудовиште за брата дао!.. Окрене се по том к Иву и пита га, да ли му зна казати, „што сад мисли млади паша2 .“' Иво танко по танко раскаже Станку савколик Станков бојни план и од прилике колико има турске војске са Станком. — Иза тога Ђорђе нареди, да се Иво изведе, па да се сматра без свакога прекора као прави Црногорац, а кнезу Перуну заповеди, да му све војводе“на војени савет сазове. Перун махом заповест изврши.

Уђу војводе: Калета, Остоја, капетан Јован, Дабижа, Оливер, Пипо, Хото, Красо, Васо п Лале. С њима је и кнез Перун. Окупљеним војводама Ђорђе потанко излаже разлог, због кога ће сутра у бој моћи; а по том издаде им наредбе, где

војвода свог мача не да. Најзад му капетан Јован пружи мач, уз претњу, ако не погоди, да ће му е њим главу одрубити. Старац се тресе; разгледа мач са сваке стране: чуди се; — и док еви унаоколо као занемљени ћуте и шаље у старца, старац се дрхтавим гласом обрне Јовану п шта га: „Оклен ти је гвожђе ово...“ Познао је, да је тај мач с Косова, а неке црвене жице, које му се опажају крај реза, — да су то капи крви: „С Муратове џигерице!...- Он у том гвожђу упознаје: Милошев мач. Чати, да га је ралар у сред поља нашао, одмарајући се код плуга; узео га, и одмах волове упрегнуте на сред поља распустио, те да је од милине одмах с њим у планину ускочпо, јер му је додир тога гвожђа ужегао у срцу пламен освете, те вели: „Што ћу причал' даље, што је С овим гвожђем досад било,

Но најкраће: — у Црној се Гори оно пооштрило! —“

Ђорђе примети старцу, да је то било; него нека каже, ако што знаде, што ће

ће који своје место заузети и како ће сеју напред бити. Старац добро завири у

сваки владати у сутрашњем окршају. Слушао сам од Црногораца, који мимо друге људе знају да оцене ваљан бојни распоред, да је књаз-песник, који је већ војске предводио, план тај у својој драми

мач, па одушевљеним гласом, као какав пророк, узвикне: „Књаже млади, крупо сјајна, ти ћеш сутра победити.“ — Опет Ђорђе и војводе желе, да пм старац још штогод из мача прочати, Старац се обраћа

тако вешто удесио, да се није могло ни- капетану Јовану и вели му, да ће му саму како боље ни згодније. — Пошто је Ђорђе петину казати, ма га он и оне исте ноћи наредбе исказао, приступи му Перун и|посекао. Прориче даље, и опет понавља, каже, да у селу Вуковцу има један ста- | да ће књаз Ђорђе сутра славну победу

рац од деведесет лета, родом из Кокота, | који зна из мача читати и будућност прорицати; па замоли књаза, би ли дозволио, да тај старац уђе, па да им прорече, како ће се сутра бој свршити. Ђорђе не верује

одржати, али да му не ће дуго зетски крш у круни сјати. Кад ли, тада — вели |— Турци ће освојити п ову нашу малу јуначку бановину, као и сву осталу Ср. |бију; а ви ћете се- тада измакнути с ове

у предрасуде; али пристаје и вели, да се равнице у клисуре, „где валови турског

старац уведе. Оригиналан је тај призор, | црпљен из народног празноверја. Старац. ступи и корача од војводе до војводе, пштући да му даду мач. Ниједан му од |

мора неће моћи да истуре;“ али ће вас ти валови запљускивати и сва вам добра поплавити, осим слободе т наде.

(Наставиће се.)

+ > а) == > -——————____---_--

_____<--