Позориште
Е-———————
+
- 0. г. изврено. Ружић у насловној улози показао
зена
—ободе 114 рсољој—
Један од војвода прихваћа и каже, да га|ривши копље и заставе према земљи), „па
је он видео, кад је мртав с коња пао. Ђорђе жали Перуна; али му други војвода вели, да је боље што је погинуо, | но да је грђу жалост доживео ; пошто је! мало пре видео; где му је кћи Даница с! брега у Морачу скочила. Иза тога Ђорђе | заробљеним Турцима сабље враћа и о-
прашта их од сужањства. Пошто се При уклоне, он скине капу и клекне (а тако.
и све остале војводе и војници учине, 060- |
ОН изговори ову узноситу молитву:
„Боже! који штитиш правду И у ког је свака сила, А без твоје моћне силе Што би наша сила била 2
Милостиво ти си данас Заштитио Гору Црну; = Чија рука него твоја, Војску туреку разби, врну 2
(Наставиће се.)
= 4—е=>е———————
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
(Дон Цезар од Базана. Драма у 0 чинова, написао Диманоар, превео Н.)
Ова романтична драма, пуна невероватности, приказана је на нашој позорници 11. Фебруара,
је, да је јунак од мегдана и на пољу Финог хумора и природне комике. Па онда та лакоћа, која не зна ни за какве тешкоће, та живахноет, та окретност, тај карактеристичан говор, та весела ћуд, то титрање, то природно изнашање различитих осећаја, то истинито акцентујисање страсних момената — дижу Ружића у ред првих на гласу приказивача те улоге. Заиста право је уметничко уживање гледати Ружића како се уме наћи у свима згодама и незгодама живота тог племенитог срца и узвишених осећаја пробисветског пропалице. Л. Хаџићева лепо је извела невино страдање лепе Маритане и племенито осећање према свом непознатом, али јуначком мужу. Добар је биом Банић као Маркез МонтеФијор, а још боља ње. гова „Газелица“ „благоверна супружница“ ЈЕ Добриновићка, која је од своје маркезе створила прави „кунштук.“ Марковић изгледао је веома лепо као краљ, ал није умео свагда да погоди тон, којим говори љубавна страст. Са Лазићем (Дон Хосе од Сантарема) могли бисмо бити задовољни, да је умео изнети и демонску страну
тог препреденог и на свако зло готовог министра. Д. Бандобранска била је умиљат и добар Лаза-
џија, и Васиљевић, судац, учинили су све, што су у својим малим улогама могли учинити.
рил. Десимировић, дебели капетан, Петровић, чам- |
(Донтор Клаус. Шаљива игра у пет чинова, написао АдолФе Ларонж, превео Сава Петровић. — Приказана први пут 13 Фебруара 0. г.)
>=
Један пријатељ мој рече ми, да је Ларонж себи сувише задао. Хтео је да прикаже лудо нежног оца, шупљег аристократу, пресавесног лечника, безазлену швигарицу, верну али џандрљиву газдарицу, уображеног кочијаша и још многе друге јасно истакнуте карактере. Имао је дакле сувише разних идеја у један мах, а сваку је хтео да употреби и да истакне. Да како, да је на тај начин морала да закржљави главна идеја, која би целој глуми морала бити сенова и главни покретач целом раду. Та је идеја: да се од бадаваџије истеше вредан човек.
Писац је ту главну идеју морао често да склони с пута, како би својим карактерима мотао дати већег маха. Отуд дакле оних силних епизода, које затрпавају главну радњу: од силних дрва не види се шума.
Ко би хтео да напише гатку те глуме, дошао би прилично у неприлику. Ко је главни јунак2 Леополд Гризингерг Јулијаг Макс Боденг Фердинанд Клауса Или баш Љубовскиг Ја не знам. По наслову био би доктор Клаус. Његова реч је и била од уплива на Макса. Али та је тако узгред речена, тако летимички саопштена, да се скоро изгубила у жагору осталог говора. Ми видимо, до душе, успех те речи: Макс се заиста опаметио — али, зар се није могао раердити, кад је дознао, да га је доктор омануо 2 Истина, то се није десило, јер би иначе Ларонж морао написати и шести чин. Но, рецимо, Маке је остао паметан.
Задатак је дакле леп: од беспосличара и
| бонвивана направити човека на свом месту. Али
колико је требало Ларонжу, да ствар гурне напред“ Тек при свршетку четвртог чина каже доктор Максу, да му је таст пропао, Наравно, да је то удар за човека, који је научио само