Позориште

ђе

бео а 181 јљест—

да се диалог одликује духовитошћу и емишље- | ношћу, или да има бар једног — карактера, хајде де! „Нервозни“, истина, изазивају смех, — али га изазивају и клауни у циркусу.

Што се тиче представе, неби баш била никаква несрећа да је и — горе прошла. При оноликој вици и буци чудо да нису приказивачи најзад — промукли.

Колико се већ најадиковало, како да се наше позориште опрости дефицита! Не могу људи никако да се у томе сложе ко је крив, што имамо дефицита. Једни веле: немар публике; други: малено позориште; трећи: неумешност управе; а четврти на послетку: пристрасност критике. Ко има правог Мислимо, да сви — немају право. То ће посведочити, ко је био на синоћној представи „Нервозних“. Поеле дуге заслужене станке давао се тај комад у четвртак скоро пред празним гледалиштем. Позоришна управа мораде за синоћ изменити репертоар, те опет изнети „Нервозне“, и чујте — гледалиште било је синоћ пуно. То је само доказ, да сваки позоришни комад није згодан за еваки дан и да ми имамо разноврено позоришно опћинство са разноврсним укусом.

Било би зло, кад се људи неби ни о месојеђама емејали, а синоћ смо се баш доста насмејали. Био је то прави „јих“ — још више него први пут.

Иначе смо изашли из позоришта здрави и весели “

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ.

(Ред позоришних представа.) У краљ. српском | народном позоришту у Београду одређен је био | овај репертоар : У среду 19. Фебруара: „Вешти | ца.“ Трагедија у 5 чинова, од Фиттера. — У суботу 22. Фебруара: „Милош Обреновић.“ Историјска позоришна, игра у 5 чинова. Написао М. М. Максимовић, за позорницу удесио Јован Ђорђевић. — У недељу 28. Фебруара: „Христофор Колумб.“ Историјска драма у 6 чинова, од Метепеа и Бареса. ( Француског превео М.ЋЂ. Глишић.

ПОЗОРИШТЕ.

+ (Пародија гетовог „Фауста).“ — По Лондону се много говорилоо Ајервинговоме приказивању „Фауста“. То је побудило уредника шаљивога листа енглеског „Пунча“, Франка Бернара, те је написао лакрдију „Еапзб апа Гоове“, која се пре неколико дана приказала у Туловоме позоришту у Лондону. Правога уживања наћи ће у тој лакрдији само онај, који добро разуме енглеске доскочице и пословице, у чему је Бер-

нар познат као недостижан мајстор. Већ и сам

наслов његове пародије „Капзћ апд Гоозе“ узет је из енглеске пословице: „јо рау [газе апа 1оове“, што значи — играти варалачки. Ово „[оозе“ тиче се Мефистофела, ког је Бернар у својој лакрдији нацртао као лакрдијаша и варалицу, па га још назвао „Мефистулфел“, пецнувши тиме и глумца Тула, који је приказивао Мефистофела, Први чин те пародије веома је сметан. У њему излази Фауст као старац од 80 година, који има све младићке страсти. Мефистофел или Мефистулфел појави се у облаку од паре, па понуди Фауста: да га у парноме казану прекува у момка од 20 година. Фауст пристане радо; али кад изиђе из казана — види, да га је МефистулФел преварио и закинуо му 15 година, те му има 85 а не 20 као што су се били погодили. После свађе око тога, настане ново прекувавање. Сад Фауст изиђе из казана као дечко од 5 година. Мефистулфел се помео у рачуну, па га кувао много и дуго. Дечко Фауст подиже таку грозну дреку, дага Мефистулфел мораде узети за руку и одвести у Критерион, да се тамо откува колико треба. (Критерион је некаква механа у Лондону, која се радо похађа.) Тим се свршује први чин Бернарове пародије. Остали чинови тичу се књижевничких лондонских прилика и може их разумети само онај, који добро познаје те прилике.

СИТНИЦЕ.

# (Војнин забрањује нраљу пушење) Краљ Милан тпетао се 17. 0. м. у Нишу, покрај реке Нишаве, па дође до понтонског моста, којим је премошћена река. Ту хтеде краљ да пређе на десну обалу; али војник, који је ту био на етражи, стаде пред њега, узме „пушку пред прса“ и рече са евим одлучно: „Ваше Величанство ! Најпокорније јављам, да је ту забрањено пушити !“ Краљ га пегледа па му онда одговори: „Извини јуначе! Хвала ти на опомени !“ па баци цигарету у воду. За тим нареди краљ, да се тај у вршењу евоје дужности савестан војник одмах после измене доведе у двор, где га похвали и поклони му екупоцену кутију за духан, красну опрему за пушење цигарета и две киле

финог турског духана

(Детиња искреност) „Је ли ти, мали несташко, шта ти ради мама“ — „Мама је врло љута и невесела!“ — „А за што, чедо моје 2“ — „Та позвала је многе госте на вечеру, а до сад јој није још нико отказао !“

(Немогућност). — „За бога, Јуцо, што се не удаш за господина Мату 2 Знаш ли ти, јадна друго, да се таква прилика хвата одмах за перчин!“ — „Јест, кад господин Мата не би био са свим ћелав !“

Издаје управа српског народног позоришта.