Позориште
ов 58
–—о ој» 180 рсољеј—
Одазовимо им се као врла и свесна браћа !
Време је већ да се скоснемо, да се освестимо п да се отресемо од наших заблуда. Све су наше силе измрвљене, а наше снаге уложене у припомоћ стројева, који нису наши;
но напротив, који нас брат брату руке,
|поваљати. Оставимо се дакле. тога бесми-
кашње уморити, иетрошити, исцепкати, д| слабити и погинути! — Мали смо, а слаби 'смо и празноруци; не пружимо ли још пропаст нам је неиз-
својом тежином могу ласно претегнути и бежна.
> ви => -———————
ЛИСТИЋИ.
———————+
СРПСКО НАРОДНО ТОЗОРИШТЕ.
(ђаволски записници, драма у три чина, написао Араго, превео М. Видуловић — приказани у Новом Саду у суботу 22. Фебруара ог.)
Приказ ове драме спада међу најлепше, које смо досад гледали ове сезоне. Истпна, биле су у њој ангажоване скоро све боље и најбоље снаге у позоришној дружини, али на то није гледати, јер по неки пут и поред тога не испадне приказивање као што се могло надати. Доиста, највећа заслуга, што је представљање испало на задовољетво наше и задовољство многобројне публике, припада г. Ружићу (Робену). Његовом приказивању нити имамо што додати нити бисмо имали што замерити; та Ружић приказује сваку улогу већ први пут савршено, а како да неће улогу Робена, која му је још од старих једна од његових најбољих улога. Међутим и сви други су проучили своје улоге, те екладњој целини мното допринели. Гђа Ружићка и гђца Хаџићева показале су, да и мање улоге, кад се добро простудирају, могу се тако одиграти, да приказивачи заслуже признање публичино. Ово особито важи даље за г. Милојевића који је Мо Жан Готје са његове цигле речи „да“ и „не“ сваку хвалу и похвалу заслужио. На први поглед изгледа, да је улога Готје-ова незнатна, но кад на ум узмемо, да скоро свако „да“ или „не“ мора да прати други душевни расположај, а томе да одговоре и црте на лицу и покрет у ошште, онда признати морамо, да
ЈЕ то тешка улога, те кад се добро изведе, мо-
рамо представљачу то и признати Исто тако потпуно добро приказао је и г. Миљковић Рапинијера. Ма да је у Рапинијера. тек мало оног што се зове „савест“, ипак је вешто савест своју показао г. Миљковић, кад је Робен недело му саопштио. Одликовао се и тг. Добриновић као „бојазљиви“ Валентин; плач му је особито за руком испао, а и онај велики страх од ђавола. Гђа Добриновићка, гђа Милојевићка, затим г. Ђурђевић и г. Марковић одговорили су такође својим улогама.
пуб; лике је било доста; сигурно је то зато, што се „Ђаволови записници“ нису већ неколико година приказивали, што је глума романтична и што има занимљивих призора.
(Недељни ред позоришних представа). У среду, 25. фебруара: „Рат у мирно Доба.“ |Паљива игра у 5 чинова, по немачком, од Мозера и Шентана, прерадио Бранко М. Јовановић. — У четвртак, 2. Фебруара: „чина Маза“. Слика из живота у 3 чина а 6 слика, с певањем, написао АдолФе ЈЛ' Аронж, превео Сава Рајковић. — У суботу 1. марта први пут: „Отело“. Трагедија у 50 чинова, написао Виљем Шекепир, прва 4. чина превео Г. Гершић, а пети А. Хаџић. За српску позорницу удесио А. Хаџић. У недељу 3. марта с новом поделом улога: „Вампир и Чизма;“. Позоришна игра у 3 чина, е мађарског од Јосифа Ситетије прерадио Јован Борђевић. НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У ЗАГРЕВУ.
(Нервозни) „Хаг. Коу.“ у свом 46 и 48 броју пишу ово: „Ове недеље била је драма веома уде среће. Може се скоро рећи, да се играло пред празним клупама,, „Богомољци“ од Сардуа, који су приказани у понедељак, нису били ни мало срећнији од „Дон-Цесара од Базана“, који је даван у среду. Синоћња пак предетава „Нервозних“ чинила нам се као главна проба за представу, — таква је то била празнина у гледалишту. Но за „Нервознима“ неби се баш морало толико ни жалити, кад би ве оставили у тишини по30ришног архива. Част Сардуовом уму, али колико Је у „Богомољцима сретно модернизовао Молијеровог „ТартиФа“ , толико је био несретне руке у лечењу „Уображених болееника“ — „Нервозних“. Гледајући „Нервозне“ на позорници, — непре| стана вика и праска управо је атентат на органе нашег слуха. Можда у паришком доколном свету има чудовишта, као што су скоро сва лица у „Нервознима“, — али наше опћинство нема потребе, да их упозна. Да јер бар радња драмска, или
„сленог посла! У раздору ћемо се пре или.
-____-____-87-Н НИ
4
4 |