Позориште

+ 4

| -

—бодељ 1

88 сребљеј—

жилац а Јо-Шеу оптужени, то јест исти човек је и пријатељ п душманин у једној особи. Две жене отимају се о њега. Којој ће припастиг Судац се мучи како да пресуди ствар и обрадује се јако, кад се појави свети Лиу, те ствар размрси. Он потсети Јо-Шеу-а на завет. Овај се од_рече свега и оде у самостан да себи заслужи рајско насеље.

Рајмунд бп у том градиву, што се креће између чудеса п природе, између доњег и горњег света, нашао не само шаљивих него и врло поетских мотива ; а кинески песник задовољава се, да изнесе само просте комичне еитуације. Он не зна за осећаје, он само говори разуму, п вазда има пред очима

листићи.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Рат у мирно доба“. Шаљива игра у 2 чинова, од Мозера и Шентана, по немачком прерадио Бранко М. Јовановић.) |

Ова радо гледана шаљива игра приказана, је на нашој позорници 26, Фебруара о. г., али не онако живо, као оно пре двегодине дана, када се овде последњи пут давала. Узрок је томе, што су све улоге, осим три, приказали за нас нови глумци, који још нису могли да се уживеу улоге евоје. Али већ по данашњој игри њиховој могли бисмо рећи, да ће они временом моћи добро изводити те улоге своје, ако марљиво узуче и себе веџбом дотерају. Јаком, озбиљном вољом, даром и маром може се далеко дотерати у глумачкој уметности. То нам најбоље доказује Добриновић, који је потпоручика Недића тако живо, окретно, тако „жестоко“ играо, да си са свим заборавио на Добриновића, већ ти се чинило, да пред собом видиш оног „зећпејфе“ потпоручика, каквог га је писац себи замислио. То нам доказује и Ј. Добриновићка, која је и Чигрићку, као и све своје улоге, и у најмањим ситницама, мајсторски, према карактеру приказала. И Ружићка (Спасићка) била је као обично у удогаме теврете потпуно на свом месту. Од новајлија у том комаду похвалу заслужују: Милојевић (Спасић), Л. Хаџићева (Даница), М. Максимовићева Јелка), Миљковић (Симић) и Ђурђевић (Јавнић). Лазић био је сувише млак за генерала, а и држање му није било војнички. 8. Милојевићка (Стевка), Васиљевић (Чигрић), Ба-

свој позив: да буде учитељ морала. Подмитљиви судац представљен је за пример другима, а уједно као напомена, да се кајањем може постићи милост.

У целом том комаду — а тако исто пи у другима — пуно је мудрих изрека, лепих савета и поука. Ако у ком комаду има песама, онда се пази на то, да се пева не на тако званим лирским местима, него у тренутку најхладније рефлексије. Примери из кинеских водвиља п оперета врло су смешни.

У књизи Ченг-Ки-'Гонга има још доста таких занимљивих ствари, које Европљанима доиста чудновато изгледају.

нић (Пилулић), па и остали чинили су што су могли, па се тако приказу у целини не може ништа замерити. Особито живо је текла сцена, када је војничка банда на свршетку првога чина иза кулиса засвирала, а представљачи на позорници изражавали своју радост о доласку војника, и то свако од њих на евој начин. Тако исто жива је слика била и на свршетку четвртог чина, када је војничка труба засвирала узбуну, а војници на тај глас лете преко поворнице, па мало застану и „салутирају“ генералу, а и сви приказивачи дотрче, да виде, шта се то збива. —е—.

| | НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У ЗАГРЕВУ.

| (Нњижничар.) После „Нервозни“, које у два | вечера сретно претурисмо, одари нас позоришна | управа Т. марта 0. г. Мозеровим „Књижничаром“. | Кад год се у репертоару деси каква незгода ето нам „Књижничара“ са његовим лудим и безначајним Мекдоналдом, као да већ нема у целој светској литератури, па ни у нашем позоришном репертоару, ништа тако „духовита“, као што је ова немачка силом — шаљива игра! Овим поводом ми бисмо били слободни славној позоришној управи учинити предлог. Како смо претурили 50 година књижевног препорода, било би сасвим умесно, да позоришна управа изда преглед свега, што се у нашем позоришту до сад приказивало и колико се пута приказивало. Тим би се учинила велика услуга домаћој драматској уметпости, а такав преглед знатно би олак-

27 На