Позориште

лане

—боебоја 148 орао

тере се сплеткама јагме за зетове, кћери им сејје ваља изнети пред јавни Форум, да је он осуди.

истичу и препиру о првенство, и тиме дође до

сукоба. Само две младе, красне девојчице нису рити. Све врлине и погрешке људске, не знају те мутне изворе; не|тичу из нутарње природе човечје, ваља да су

у томе колу;

И на то се питање мора позитивно одговокоје по-

осврћу се на евоје личне интересе, него раде како предмет озбиљног посматрања. Осим школе, прк-

им њихово чисто, Не истичу се, не хвале се, не јагме се, не захватају у ону просту борбу, не прелазе границе , девојачке скромности, па баш тиме победе. Оне се удају по жељи срца свога, а напори и интриге нестрпених намигуша и њихових матера остају без успеха.

Из овог кратког нацрта види се, да је пишчев предмет згодно изабран и достојан драмске обраде. Већ у зачетку своме има све услове за | живот као драмски организам ма које И Прођимо му нарав, па ћемо видети да је тако.

Прво је природност, т. ј- верност и исти | на, и понајпре нам ваља запитати, да ли је пи сац имао право, што јену наше друштво у плео таке људе, који и у најеветије цели уносе. своје личне интересе п недостојне намере 2 Има | ли и у нав примера, да ће мати и кћи у тако свечаним тренуцима, а тако ниским начином поћи у борбу за свој интерес2 Има лиму нас жена, које ће у атар своје кћери интригирати против туђе, и има лии у нас девојака, које не ће презрети ни подло срество, да се само над) другима узвисе 2 |

На то пштање може се са свим позитивно одговорити. 'Тога је свугде; тога је и у наби тога ће увек бити. Метимо руку на срце, па се запитајмо, идемо ли еви ми увек само за то у цркву, да се богу молимо, или има томе по гдекада и других, често и веома ниских мотива 7..... Нека ми ко протумачи, за што се баш балови приређују, кад ваља покупити новаца за сиромашне ђаке, за погорелце, рањенике,и т. де.,. Идемо ли башеви ми на изборе чистим ерцем, или носимо уза се по гдекада и неку количину себичних мисли2г ... Питајмо се, за што нам она, узвишена цел није једини мотор, који нас кре ће на дело, п за што у много и много прилика мора бити и неког нашег — ма и најмањег личног интереса, који нас на то пусираг А кад то признамо код нас свију, онда морамо још пре признати, да има и нижих људи од нас, који ће и даље ићи — да дакле и међу нашим _ матерама и међу нашим кћерима може бити и таквих, које ће баш таке прилике вребати, да их за своје цели употребе. По томе ти створови нису фикције него живи типови из човечанства, - на баш и из наше средине.

Друго је питање, ваља ли ту погрешку и у нас озбиљно схватити, и треба ли се против

непокварено срце заповеда. | ве,

ње борити, — а то ће у нашој прилици толико рећи: је ли та погрешка од таког замашаја, да

закона и других установа бави се тиме и литература и вештина, па једно диже, а друго жигоше и тиме човечанству помаже. Што умакне школи, цркви и закону, то дође пред јаван Форум, и ту нађе свога судију.

Тако је и ес овим предметом. Човек себичан и лабавих назора већ је сам за себе прекора достојан, а где та његова погрешка захвати и око себе, где се колидира са честитим смеровима и најбитнијим интересима било једнога човека или целога друштва — ту је он сваке осуде достојан. Која жена у свакој прилици рачуна, па се у томе и ниских срестава послужи, та је увек крива и заслужује казан. Где је не може дохватити закон, нека је дохвати јаван судија, нека је изобличи и жигоше као пример другима.

И ако не спада управо овамо, сетих се 0 вом приликом некога преговора Савићевом делу,

који показује малицију. Публика и приказ забо-

равили дело, па вичу писцу: „Врачу, исцели се сам .. . ти нам не можеш бити вудија!“. (Наставиће се.)

(Недељни ред позоришних представа). У у торак 4. марта: „Марија Стјуартова.“ Жалосна игра у 5 чинова, од Ф. Шилера, превео С. 1 К. — У четвртак (6. марта први пуп: „Добре воље“. Шаљива игра у 4 чина, написао Милан Савић. — У суботу 8. марта: „Марни Вилмер“. Позоришна игра у 4 чина, од Ж. Санда. С Француског. — У недељу 9. марта: „Сабља Нраљевића Марна“. Алегорија у 2 раздела, од Јована Ђорђевића и А. Хаџића, музика од Д. Јенка

О ЉЕНИ НА

(Шаљива варалица.) Између многих „чудотворних“ лекова, помада и водица, што се често оглашшују по новинама, огласи некакав шаљивчина: како је пронашао и продаје само за једну Форинту „Сигуран лек од ружних снова“. Наравно да се одмах нашло доста лакоумних људи, који послаше паре и заискаше тај нови лек. Шаљивчина је метнуо новце у џеп, а својим муштеријама одговорио је кратким писамцетом у две речи: „Немојте спавати !“

(Во.) Неком сељаку отме се вд. Неки Фини младић, бегајући испред вола, улети у помодну радњу и викну: „Ево, вола!“

Издаје управа српског народног позоришта.

_ о