Позориште

С 0

–бобеда 146 ссољој—

(0, апостоле, стани мало, стој! непознат е' добром, навикнут на зло, Је ли то пример2 Је ж то морал твој = порочан собом — пркосећ' том злу И нису они, него ја сам крив! одгоним порок, да врлине зру; А крив сам за што 2... За то што сам жив! прошлости дижем по заслузи храм и сликам даљне будућности мам,

Па тако бачен у тај вртлог њин, а има л згоде — ја на цигли миг проводим живот као блудни син; причврљим сваком заслужени жиг. убог па презрен — зазор им је то! —, (Свршиће све.)

лист 'ИЋИ.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. падања, а требало би да се истреби. Крај шоље

(На добротворну цел. Шаљива игра у 3 чина, кафе могу се и тим начином уста излустирати, написао Милан Савић. Први пут приказана у“ ко узме перо, да оцењује дело, тај мора

Новоме Саду 20. Фебруара о. г. (Наставак). | имати других мерила. Нерадо заподирем у таке етвари, али мо- А сад пођимо даље ! у рам рећи, да то није начин озбиљне оцене, и Треће је питање, је ли тај предмет у сво-

ја се одричем таког колегијалитета. Све да је јим главним потезима онако схваћен, као што то алузија на неке личне мане шишчеве са свим иште УНА појезије и њена последња цељ: основана, објективан критичар не би се њоме да подигне, ослободи и оплемениг Је ли се одрпослужио. Коме је природа дала воље и дара; жао на висини опште човечанских осећаја и ко је за то спреман, а Око вебе разложно -иб“| пазора, или је порно ти Мона значаја гледа и пресуди: тај има права на то баш и И на ово питање је ласно одговорити. И онда, ако и сам има погрешака, И не само да ако има по гдегде етрампутица, опет се мора има основана права, него му је то и дужност. рећи, да је тај предмет у главноме и на висини Има у литератури неко врло красно дело о по- појезије,и на нивоу човечанства. Насртању нестојанству као врлини, а написао га је човек, стрпених матера, злурадости несавесних интрикоји је неколико пута из једне вере у другу ганткиња, и заједљивости пакосних удавача, које прелазио. _. Познато је, да баш најбољи педа- су већ превариле, ОНДЕ а не Ура гози најгоре васпитају своју децу, па зар за то слика невиности, безазлености, смерности и леда немају права на поштовање као писци и су- поте — дакле слика овапућене појезије. То су дијег ... Шкода и Ополцер били су и остају врлине, које 99 084 ПАРАНА АЈРО је У велики лекари, али су и они и боловали и умрли, Јим треба жена да победи, и којим обично и па зар су зато мањи“ . . . Зар вештак-карика- | побеђује. Све је НРНЕА ПРАА РаРКА И прозре тер ништа не вреди, ако је и сам кзрпнапуруг на лажу Која 06 ОРАСИ САНА АНТА 6 Право ; Зар Хајне-а да питамо, како је смео девичанство је сила за себе, која и нехотице написати ону песму: свлађује. И саса и лубичица су цвет, па колика

„Ри ЂЕ зле ете Вие“... је разлика! Саса зинула и дигла главу, али ми кад се сетимо, где је то написао2 ... О, ко опет поред ње пролазимо, а стидљива љубичица загледи у животоптее најславнијих љу ди И најве- | крила 5: а - 0 ИМА жару али ћих генија, наћи ће свугде понешто, што пре- Ето нас занео, па траговора заслужује. Та никога без греха, и на. жећи и берући њу; гавимо јадну сасу

свету нема савршенства, па ко би чекао да му Према свему овоме ја држим, да је предсамо анђели суде и да га поправ: ају, морао | мет овога комада довољно оправдан. Истинит ] ЈА би се стрпети до СИР ИОа, суда. . · Пред нама да се разумети и као опште човечански; добро

је дело, а личне особине шишчеве интересују | је схваћен и на моралу основан. Истинитост, нас само у толико, у колико су тамо нашле основаност, лепота и морал отвара му пута и тараза. О томе смемо судити, и то је за објек- нашем разуму и нашем срцу, па је тиме дејство тиану критику сав индивидуалитет пишчев .. „већ у полу припремљено. Ово не бих био 'рекао, да се она алузија Рекох само у полу, јер за шуно дејство из публике није украла и у неку оцену. То у иште се још много више, а то, на жалост, није нас често бива; то је веома омиљен начин на- потпуно достигнуто.

ЕЋ

У +