Позориште

беса У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 6. МАРТА 1886, со —

У ТОДИНА ) Џ |

а ада

ПИ УПАШТЕ <=

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Ра А слива

БРОЈ 38. 5

пе

дан пут на по табака.

Излави за време бављења. поворишне дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно.

иначе сваког месеца по је-

РОГУ М

(Свршетак.) Тим целом свету оштрим слаби вид и кад год зборим по неког је стид, јер види себе у зрцалу мом, и моја реч је за њ етрашило, гром, јер ја сам савест — шта ћеш горе већ 2 не, ја. сам више: ја сам, ја вам — реч.

Па ако драма непостиже циљ,

ако Талија чкиљи свеудиљ,

немојте на ме излевати жуч —

на другом месту томе злу је кључ,

на другом месту творница је та,

други је мајстор, кој то справљат' зна.

Ја нисам творац — то вам морам рећ' —,

нисам начело, него општа реч.

Кроз моја уста збори цео свет,

у моме срцу има места свак,

јер сам собом осећаја сплет,

а срце ми је као чунић лак;

ил као ветрић пријатан и тих,

кад меким крилом милује ти лик,

док истом дуне из ненада бес,

ваздухом писне продирући јек, |

риче и грми, као грома тресе —

а то је исти поветарац тек! |

Уз ружу расте бодљикави трн, |

с љубављу мржња упоредо гре: противност ми се противношћу тре крајности двеју божанствени склад, што својим јадом лечи туђи јад.

: Глумац је, брале, — ако не знаш зар мучна направа, чудновата твар, редак, непојмљив, загонетан створ, ал вазда тврди, коштуњави чвор. Ил старог мача затупљени рез,

#56

А Ц.

по коме рђа стере трули вез, ког људи рину, запрећу у жар, па кад заруди усијани јар, наковњу старом љубне мразни лик, а тешки чекић, милујући њих, ударцем снажним умишљаја, злог, утире боре са чеоца свог, а рђу распе у сићани прах — и жежен мач се појави у мах; у води цврчи, док избија дим, па онда хајде на тоцило е њим. Истањен, слупан и изгњечен сав, тек онда бива вредносан и здрав; најпосле сијне мач светао, нов: ковано каљен прековани ков. ТЕУо овог мача смртни вратолом, таке ву мене у животу мом: у часу пређем сав душевни свет, преживим за дан, што други за пет. Па на што онда бритки бодеж тај, из рђе створен емртоносни вјај 2 На што та мука и ковачев ков 2 Да ли је еретан сад овако нов Наковњу звучном уштеђујућ' звек, чекићу служи за утирач мек; ковача хранећ' предмет му је куд, да на њ излева сурову си ћуд; продавцу роба, а министру луч, да броди мети замишљаја свог ; монарху славе драгоцени кључ; а храбром борцу свемогући Бог. Неком на добро, некоме на зло — како кад може да ме схвати сваком по нешто, свакоме по дар: а себи шипак, себи — разочар, (), обмањени заношљиви сне!

ко

; во