Позориште

И ак

+

—бедећа 159 асбосј—

србљују. Како су нам пак и по обичајима и по особинама својим најближи Мађари, са којима, смо већ од неколико векова у непрекидном додиру, већина је тих прерађивача захватила у њихово заиста богато врело изворних глума из народног живота. Али тиме је ова невоља дала места другој, а то је, да смо ми у тим поср. бљеним Маџарима видели не само наше опште овобине и обичаје но и специјалне маџареке, а особености чисто српеке врло ретко. Већина тих посрба састојала се у том, што су представљачи имали српска имена, што је уплетен био по који српски народни обичај (обично сватовеки) и што се при крају глуме одиграло — коло.

Прерађивачи су обично слабо труда полагали око тог свог посла, а сметали су зар с ума, да и они морају у прсте познавати народ и особине му, баш као и они, који изворне глуме пишу из народнога живота. Шта више чак и маџарски народ, те специјалне маџарске особине не уплетати у посрбу.

Како ваља посрбљивати туђ комад, у том нам је леп пример Вампир ч чизмар Ј. Ђорђевића. У њему не видимо да са српским Маџарима имамо посла, но шта више наилазимо и на чисто српске типове. И ако се ти типови сада већином губе, ипак је управа врло добро учинила, што их није прекројила по садашњем духу времена. Тим типовима сам комад од своје тенденције ништа, не губи, а многи имају прилике, да виде слике из нијближе прошлости нам, са каквима ве у животу већ неће сусрести. А ито је од користи, као што су од значаја и застарели јунаци Покондирене тикве, Кир-Јање, по др.

У нав је врло мало јаких капиталиста, спахија, те је прерађивач врло добро учинио, што епахију у овом комаду није посрбио, но му је оставио одрешене руке. (Међу тим упао јеу ову погрешку много касније Ј. М. Шимић у посрби Сиглигетијева Циганина назвавши га Градићем). С тога нам је криво на г. Милојевића, што није могао одолети позиву лепих, српских девојака, те се и он ухватио у коло. Замерали бисмо му то и онда да га је прерађивач изрично посрбио, овако пак још више.

Но ипак нам се чини, да се нешто омакло иначе врло опрезном оку Ј. Ђорђевића. А то је оно клечање Мише и Анке, кад мисле да су крај мртва мајстора, односно оца. Ми не знамо да има гдегод тог обичаја у нас, па ако га и има, мислимо да није српски.

Представљање глумаца у целини испало је врло добро. Последњи чизмар на нашој позорници био је покојни Сава Рајковић, а у његове стопе је ушао г. Миљковић. Што више гледамо овога ваљанога глумца, то нам је све већма жао, што он једнаком љубављу и трудом не обгрли

све своје улоге. Гђа Добриновићка је играла Персу, жену му, и била је у свом елементу, те с тога је и сасвим излишно уздизати и хвалити њезину игру. То исто важи и за г. Добриновића, који је играо шегрта Мишу. Обоје су били одликовани за лепу игру своју изазивањем, а то ву потпуно и заслужили. Анку је представљала, гђица. Д. Бандобранска и толико је изненадила публику, да ју је ова изазвала. Веома, нам је жао, што гђица Бандобранска нема прилике, на нам се што чешће укаже у бољим партијама, јер знамо, да је глумац без улога као оптужени у истражном затвору, кога неће да изводе пред судије; ако је лак ваљан глумац, онда је као невино отпужени у таком затвору. Не би ли се томе какогод могло доскочити Управа би то могла покушати, па шта коме бог даде и срећа јуначка. Грк—Ставру је играо г. Банић, а да се тог- вечера јако допао публици, није нужде да му ми речемо. Само више етудије, јер то је најбољи лек против једноликости у ехваћању разних карактера.

Желимо, да видимо што више овако округлих представа, у којима би и млађе снаге биле ангажоване ! ЏМ ШИ.

(Недељни ред позоришних представа). У уторак 11. марта по други шут: „Господар новница“. Позоришна игра у 4 чина а 5 слика, написао Жорж Оне; превео М. Ђ. Глишић. — У четвртак 13. марта први пуш: „Очарани кнез.“ Шаљива игра у 3 чина, написао Ј. Плец, превео П(. П. — У суботу 15. марта по други тут:

„Лудвиг Х].“ Трагедија у 5 чинова, написао Казимир И с Француског превео Ј. Борђевић. У недељу 16. марта: „Лаворена и просјачни штап“ Позоришна игра у 4 чина, с певањем, од К. Холтаја, превео П. Ј. Мостић. У. Тоша Јовановић, редитељ кр. српског народног позоришта у Београду, у улози песника Хајнриха као гост први пут.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ.

(Позоришни ред представа). У краљ. српском народном позоришту у Београду одређен је овај репертоар : У уторак 4. марта: „Цврчак.“ Позоришна игра у пет чинова, написала ШИ. БирхпФај Ферова, превео А. Шеноа. У четвртак 6. марта: „Двегоспе.“ Комедија у три чина, од Ферара. (Први пут). — У суботу 8. марта: „Ђубав ч понос“. Позоришна игра у четири чина а пет слика, написао Жорж Оне, превод с Француског. У недељу 9. марта : „Кућна капица.“ Шаљива игра, с певањем, у три чина, од Ф. Хота, превео А. М.

Издаје управа српеког народног позоришта.

-5,+

у == 45