Позориште
| А пл
| : ~ - бе уреда 170. ребој—
| А 8 МУКА И ОН ВНАНО КОНО МА аи
|
| г -
| кљињања, ни наговори: мати Бајазитова Тек г. 1844. завело се опет у Кикинди | не даде се умолити. 5 позоришно друштво, коме су били чла| И тако не остаде Милеви п Бајазиту нови они српски чиновници, који су с кненишта друго, него да проводе љубав и|зом Михаилом прешли амо из Србије.
| без благослова момкове матере. те исте године већ се нашао био и | Тај несретни елучај тако заплаши све већи број младих Срба, који су били на| младе Српкиње из бољих кућа, да ни јед- | уке свршили и упутили се стазом пракна не хтеде више ни чути што о позо-| тичнога живота.
зоришту, а о суделовању њиховом не мо- Одушевљени наставама бившег нам гаше више бити ни разговора. катихете у Сегедину Павла Стаматовића, Тај случај даде повода, да је у ерп-|за тим Гаја, Хурбама и других словенских
|
|
|
|
| 7 ском свету тада овладало било мишљење, |и српских родољуба, — први нам је за-
| да сваки одмах постане и комедијаш, чим датак био, да установимо „српску читао-
| ступи на позоришне даске, по да је за ницу и да јавним гласилом будимо свест
| женске врло клизав и опасан пут, који народну и заспали дух српски.
| води на позорницу. | По том смо настојавали, да се српско
О то мишљење, које је тврдо било позориште, које је у арени давало пред-
| кад. сланац-камен, радбиб се сваки по- ставе, што боље посећује, јер је дружина
| кушај, да се оснује стална позоришна дру- малаксавала и 'тужила се, да не може да
|
|
|
|
|
|
На. излази на крај. (Наставиће 6).
а 0 ОНЕ.
пПистиЋиИ. |
о аа
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. |представљала борбу Црногораца с Турцима под 2) владиком Данилом. А са последње слике: „Слав-
| « ј 7 2 : ате ~) о дела, с песмама, од Ј. Ђорђевића и А. бсатића о 50 о та А ПК те Тако се до музика од Д. Јенка.) "пала публици та од лепа и живописна слика.
Од приказивача потпуну хвалу заслужује а 5 . Л. Хаџићева (вила), и Г. Ђурђевић (Марко рећи, да је посета овога вечера много јача била, Краљевић) Г. Миљковић (певац) стећи ће хва| М 7 ти -1 тј . 5 3 – 5 У | него оно пре две три-ли недеље, кад се та а-| ту, кад научи тако добро своју улогу, да не мо-
| (фабља Нраљевића Марна.) Алегорија У |
|
|
| . |
. |
| Мило нам је, што можемо одмах у почетку |
| ; |
| тегот 1 > > лразат Ат 4 знак
легорија први пут приказала, Леп је то знак, и | ра испрекидати смисао лепих и течних стихова
показује јаку свест за народне ствари, кад пу- сваки час и развлачити их у развлак, да те чисто
блика тражи, да види своју прошлост, ошивану утка спопадала слушајући га како се исам мучи. живим речима, ож В 7 живим сликама, пау ју живим речима, оживотворену живим сликама, па у прози се може т
СА | Пе | лумац још којекако испомо| отуд хоће да црпипоуке за садашњост И оудуз“ ћи и својим речима, ал стихови се не дају правити | пост. И заиста у данашњим тезиким, ускомешаним уд позорници, него се морају добро научити. временима само онај народ остаје на повртши-
ни светској, који за своје мари, за своје при“
| јања свом душом евојом, па гледа да оснажи и
очеличи дух свој, како би се могао борити са |
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ.
еваком неприлшком, која му опстанку прети. („Двв госпе“). Комедија у три чина, од 6 Предетава је добро испала. Слике ву биле | Ферарија по немачком. — Давана у нар. позо| пластичне и лепо осветљење белим и црвеним ришту у четвртак 6. марта т. г. први пут.) | светилом. Бурно одобравање изазвала је наро-| „Српске новине“ пишу 09 тој комедији ово: чито. слика: „Сеоба српека под патријархом Ар-| „Овај комад спада у новију драмску школу, која сенијем Чарнојевићем.“ Али јесте лепо, а уједно с позорнице жели да расправи многа тежа порои тужно било погледати седог патријарха на коњу, |дичка и друштвена питања. Као што Французи а око њега сетан, невесео пи жалостан народ, што
|
| желе драмом узети у обрану жену и подићи ње- |
| оставља стару постојбину своју. Тако исто по- зин значај, тако се остале напредне европске | ЦБ пратило је дуго и живо иљескање слику, која је литературе паште, да и жену и'целу породицу + +
- _ -____--___ - ______—__-- | пази 5 +