Позориште

+

бо

па =

(лиши. | ЗОРИ] 4 во.

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излази за време бављења позоришне дружине у Н. Саду евагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-

дан пут на по табака.

— Стоји ва Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

Нешто о постанку српеког и народног РАВНИ

(Свршетак.)

И за то је можда сретније прошла од свију пређашњих ерпеких позоришних дружина.

Један чивутин, по имену Мај из В. Ст. Миклуша, дође још г. 1859. о малој госпојини у Кикинду на вашар, и у великој гостионици, при вечери, стаде чистим ерпским језиком говорити, како је брука и срамота, да у српској војводини нема ерпског позоришта, и како је он наумио, да о свом трошку састави позоришну дружину, и даје на ту целу В. Ст. Миклушу, и Чанаду неколико особа већ придобио, а да у Кикинди није могао баш никога наћи.

Сутра дан пријавио се и мени, да га у том послу његовом потпомогнем и упутим. Оставио ми је и своју карту, коју сам показао Мити Моцики, правнику из В. Ст. Миклуша, распитујући се о личности тога Јеврејина.

Моцика ми рече, да Јеврејина познаје, да је исти заузет за српство, п да ће гледати, да му и он набави неколико глумаца, у В. Бечкереку, камо је полазио.

По кратком времену чујем ја, да је Мај дружину склопио и да је почела давати предетаве у Чанаду.

да тим је иста дружина отишла у Сент-Миклуш, а годину дана после тога у пролеће отпочела је представе у В. Кикинди. _ Мај није путовао с дружином, али јој је он био поглавица и издржавао ју је.

|

Из В. Кикинде отшила је дружина у Бечеј, па је походила и друга места, док на послетку није се појавила и у Новом Саду.

Син пок. Јоце Кнежевића труби на све стране. да је садању дружину ерпског народног позоришта његов отац саставио. То није истина, јер Јоца Кнежевић

није био установитељ те дружине, већ јеврејин ] Мај. Јоца Кнежевић стојао је, као што

сам то већ споменуо, све до г. 1861. у општинској служби у Врањеву, али кад је те године службу или напустио, ил је изгубио, скупи дружину, па је тако давао представе у Банату и у бачком потисју. Лепу је успо мену оставио арене у Ст. Кањижи, где једва да има 600 7,

а Мађара до 8000.

Ту се бавио дуже времена, па је „Зидање Раванице“ једно десетак пута представљао у препуној кући.

Он је тај комад дао представљати по начину, како га је научио био у Кикиндском српском позоришту од г. 1846.

Толико износим за сад.

__ (ве што сам написао, написао сам по своме сећању, никоме у хатар, већ што ми је намера била, да и ја дадем нешто грађе ономе, који ће временом да опише постанак п — развитак српског и

српеког народног позоришта.

"У В. Кикинди 16

фи фефе——————

ПИ

у .