Позориште
па
-
_ је још најглавније,
— бода 208 сребсој—
тривијалних начина. код Милана Савића јако обрадовало, јер његова. непосредност од пре ни у томе није знала себе. зауздати.
Језик и слог је остао на старом: сећај ју на туђ уплив, и носе на себи жиг странски. То ће, наравно, још до некле морати трајати, али сам ја уверен, да ће писац и у томе смеру на боље поћи. Та он најбоље зна, да је п то велики Фактор, и да се баш е наше позорнице треба да чује чиста српска реч, одабран и леп слог. Бар се Срби не могу тужити, да им је језик сиромашан и оскудан, и да им он смета.
Ја сам намерно заишао у детаљно посматрање. Обрадовао сам се делу у целини: видио сам велики напредак, што је Милан Савић овим комадом учинио, па сам се учврстио у уверењу, да овај нази писац има дара, има духа, има воље и дурашности, те да заслужује највећу пажњу. Критика би се о литературу огрешила, кад би таки појав лакомислено примила, и њој је најеветија дужност, да озбиљно прионе, не би ли евојим разлогом, својим напоменама, својом хвалом и куђењем нагонила Милана Савића на озбиљну студију, на устрајан рад и — што — на неку врсту сујете; на поштовање своје књижевне репутације. ... као да није сујетан, и као да не ради из сујете, него као да пева себе ради; као даје тица на грани — што је у једну руку веома добро. Али критика треба, ода учини оно, што чини маторац полетарцу, кад му исправља неартикулисане прве гласове. Кад већ једном прне, нек онда пева из свега гласа и колико га грло донови. Онда већ неће морати питати, како му се песма и другоме допада; онда ће сви ћутати на слушати.
И приказ је задовољио публику. Шепријатно је дпрнула сцена е Јецићком при свршетку
Ово је последње нас баш
(Ред позоришних представа). У марта по други пут: 5 чинова, написао Казимир Делавињ, с Француског превео Ј. „Борђевић. – У недељу 30. марта:
„Сеосна лола.“ Позоришна игра у 8 чина, с певањем, написао Е. Тот, превео и за српску позорницу удесио С. Дескашев, музика од Д. Јенка.
У четвртак 3. априла: „Сабља Краљеваћа Марна.“ Алегорија у 2 раздела, од Ј. Ђорђевића и А. Хаџића, музика од Д. Јенка. — Ова представа приређуј је се за децу. Сиромашна деца имаће бесплатан улазак. Остала ће плаћати 20 н. Ор ДАН лике, а родитељи или старији уз децу 40. н.
- Представа шој биће почетак у 5 сахата послв подне. — У суботу О. априла свечана представа у прославу двадвсетпетогодишњег глумовања Д. Ружића и Д. Ружићне: „Донтор Робин “ Шаљива игра у 1. чину, написао Премарој, превео Ј. Ђорђевић. — За тим: „Мила.“ Шала у | чину, написао К Трифковић. На послетку: „ди и она.“ ТШТаљива игра у 1. чину, с певањем, превео Јован Ристић. — У недељу 6. априла пре поласка позоришне дружине на пут лпредпоследња предетава у корист поворишне дружине, а први пут: „Четири милиона рубаља.“ Паљива
суботу 29.
Он
игра у 3 чина, с певањем, написао Стеван Јефтић.
превео др. Милан Савић, за српску позорницу удесио А. Хаџић. — У новом нарочито за овај комад зготовљеном оделу.)
СИТНИЦЕ. (0д над св звижди у позоришту.) У неком Француском позоришту давао је редитељ звижда-
|треба.
8. и 4. чина. Оно сурово тезмање и набрецивање |
на сироту удовицу не одговара и карактерима особа. не поступа, а најмање за таку кривицу, каку је Јецићка учинила. Та зар је много жена у Јецићкиним годинама, које држе да нису и лепе и младе, и које су чврсто уверене, да се младом момку, мислим
целини комада
да није, па онда свакад немпло дирне човека она судбина ближњега свога, која по правди може и њега постићи.
Поједине улоге изведене су лепо. Целини би боље одговарало, да Јецићка п Трбић мало
Са женом се никада тако |
као што је Лаза, не могу допасти 2 Ја.
њем машинисти знак, да спусти завесу кад заЈедном се почне приказивати у том позоришту некакав врло рђав комад. Незадовољни гледаопи почну викати: „Доле завесу ! Доле завесу!“ Али завеса се не спусти, У то се сети неки враголан, те почне звиждати. Машинивта помисли да му редитељ даје знак, па одмах епусти завесу. На то се осу буран смех и пљевсак. И од тада се убичајило звиждање у позоришту.
_ (Добра награда. „Шта би ти радио да случајно нађеш 100.000 Форината 2“ — „Одмах
бих дао 1000 Форината ономе, ко је изгубио “ (Расејаност.) „Шта то гледате, господине2“ упитаће неко професора, који стајаше у вече
| пред својом кућом на улици, па пажљиво зави- —
ублаже оштрине свога карактера. (С тога би риваше на своје прозоре. — „ама, гледам да
– М а Ми “ – – саветовали гђи Добриновићки и г. Миљковићу, 11 вам код ку ће!“ — одговори професор раседа се — што више могу — клоне драстичног. јано. „Све ми се чини, да сам мало час изишао,
истицања и појентирања појединих црта.
У.
јер видим да ми свећа не гори у соби!“
„Лудвиг Х!.“ Трагедија у
— У уторак 8. априла пре поласна позоришне "дружине на пут последња представа, а први пуиг: | „Фауст.“ Трагедија у 6 раздела, написао Гете,
| Издаје управа српског народног позоришта.
-ву
а