Позориште

па

-

_ је још најглавније,

— бода 208 сребсој—

тривијалних начина. код Милана Савића јако обрадовало, јер његова. непосредност од пре ни у томе није знала себе. зауздати.

Језик и слог је остао на старом: сећај ју на туђ уплив, и носе на себи жиг странски. То ће, наравно, још до некле морати трајати, али сам ја уверен, да ће писац и у томе смеру на боље поћи. Та он најбоље зна, да је п то велики Фактор, и да се баш е наше позорнице треба да чује чиста српска реч, одабран и леп слог. Бар се Срби не могу тужити, да им је језик сиромашан и оскудан, и да им он смета.

Ја сам намерно заишао у детаљно посматрање. Обрадовао сам се делу у целини: видио сам велики напредак, што је Милан Савић овим комадом учинио, па сам се учврстио у уверењу, да овај нази писац има дара, има духа, има воље и дурашности, те да заслужује највећу пажњу. Критика би се о литературу огрешила, кад би таки појав лакомислено примила, и њој је најеветија дужност, да озбиљно прионе, не би ли евојим разлогом, својим напоменама, својом хвалом и куђењем нагонила Милана Савића на озбиљну студију, на устрајан рад и — што — на неку врсту сујете; на поштовање своје књижевне репутације. ... као да није сујетан, и као да не ради из сујете, него као да пева себе ради; као даје тица на грани — што је у једну руку веома добро. Али критика треба, ода учини оно, што чини маторац полетарцу, кад му исправља неартикулисане прве гласове. Кад већ једном прне, нек онда пева из свега гласа и колико га грло донови. Онда већ неће морати питати, како му се песма и другоме допада; онда ће сви ћутати на слушати.

И приказ је задовољио публику. Шепријатно је дпрнула сцена е Јецићком при свршетку

Ово је последње нас баш

(Ред позоришних представа). У марта по други пут: 5 чинова, написао Казимир Делавињ, с Француског превео Ј. „Борђевић. – У недељу 30. марта:

„Сеосна лола.“ Позоришна игра у 8 чина, с певањем, написао Е. Тот, превео и за српску позорницу удесио С. Дескашев, музика од Д. Јенка.

У четвртак 3. априла: „Сабља Краљеваћа Марна.“ Алегорија у 2 раздела, од Ј. Ђорђевића и А. Хаџића, музика од Д. Јенка. — Ова представа приређуј је се за децу. Сиромашна деца имаће бесплатан улазак. Остала ће плаћати 20 н. Ор ДАН лике, а родитељи или старији уз децу 40. н.

- Представа шој биће почетак у 5 сахата послв подне. — У суботу О. априла свечана представа у прославу двадвсетпетогодишњег глумовања Д. Ружића и Д. Ружићне: „Донтор Робин “ Шаљива игра у 1. чину, написао Премарој, превео Ј. Ђорђевић. — За тим: „Мила.“ Шала у | чину, написао К Трифковић. На послетку: „ди и она.“ ТШТаљива игра у 1. чину, с певањем, превео Јован Ристић. — У недељу 6. априла пре поласка позоришне дружине на пут лпредпоследња предетава у корист поворишне дружине, а први пут: „Четири милиона рубаља.“ Паљива

суботу 29.

Он

игра у 3 чина, с певањем, написао Стеван Јефтић.

превео др. Милан Савић, за српску позорницу удесио А. Хаџић. — У новом нарочито за овај комад зготовљеном оделу.)

СИТНИЦЕ. (0д над св звижди у позоришту.) У неком Француском позоришту давао је редитељ звижда-

|треба.

8. и 4. чина. Оно сурово тезмање и набрецивање |

на сироту удовицу не одговара и карактерима особа. не поступа, а најмање за таку кривицу, каку је Јецићка учинила. Та зар је много жена у Јецићкиним годинама, које држе да нису и лепе и младе, и које су чврсто уверене, да се младом момку, мислим

целини комада

да није, па онда свакад немпло дирне човека она судбина ближњега свога, која по правди може и њега постићи.

Поједине улоге изведене су лепо. Целини би боље одговарало, да Јецићка п Трбић мало

Са женом се никада тако |

као што је Лаза, не могу допасти 2 Ја.

њем машинисти знак, да спусти завесу кад заЈедном се почне приказивати у том позоришту некакав врло рђав комад. Незадовољни гледаопи почну викати: „Доле завесу ! Доле завесу!“ Али завеса се не спусти, У то се сети неки враголан, те почне звиждати. Машинивта помисли да му редитељ даје знак, па одмах епусти завесу. На то се осу буран смех и пљевсак. И од тада се убичајило звиждање у позоришту.

_ (Добра награда. „Шта би ти радио да случајно нађеш 100.000 Форината 2“ — „Одмах

бих дао 1000 Форината ономе, ко је изгубио “ (Расејаност.) „Шта то гледате, господине2“ упитаће неко професора, који стајаше у вече

| пред својом кућом на улици, па пажљиво зави- —

ублаже оштрине свога карактера. (С тога би риваше на своје прозоре. — „ама, гледам да

– М а Ми “ – – саветовали гђи Добриновићки и г. Миљковићу, 11 вам код ку ће!“ — одговори професор раседа се — што више могу — клоне драстичног. јано. „Све ми се чини, да сам мало час изишао,

истицања и појентирања појединих црта.

У.

јер видим да ми свећа не гори у соби!“

„Лудвиг Х!.“ Трагедија у

— У уторак 8. априла пре поласна позоришне "дружине на пут последња представа, а први пуиг: | „Фауст.“ Трагедија у 6 раздела, написао Гете,

| Издаје управа српског народног позоришта.

-ву

а