Позориште

—еедељ 221 асбосј—

ског позоришта, Стеван Ћурчић, уредник „Срп- Друштво беше врло расположено, тако, да еких Новина,“ Тоша Јовановић, и Милош Цветић, се тек пред зору разишло и понело са собом редитељи, и Станишић и Гавриловић, глумци кра- увереље, да велик труд и огромно пожртвовање. љевског српског позоришта у Београду. Са Це- за вештину мора стећи свугде похвале и притиња је био др. Лаза Костић. Из Осека Анта знања. ; Ковачевић. | "Милојко.

ОВ ЕНИ ~ +

5 а 2 5

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ | доста лепо истакнута — наравно опет не драм~ ски — ; диалог је окретан; дикција је лепа, изу-

(На позорници и у животу. ТПаљива игра у зимајући неколико обичних места и Фраза, а 1 чину, написао М. Ш,. М. — Лрени лен. Шаљи- језик је чист и гладак. 5 ва игра у 1 чину, написао Мита Калић. — Према. овоме био је и успех. Комад је примПрнос. ЈПаљива игра у 1 чину, с песмама, по|љен хладно и свак је имао само једну извину: Р. Бенедиксу посрбио Др. Андрејевић, музика „Па за бога, млад је.“ Ми се слажемо с: том изод А. Максимовића.) (Свршетак). |вином и молимо писца, да је добро разуме. Ако Али није ни чудо. Једна необич на љубавна|у младо доба мање згреши, мање ће се после изјава двоје младих још није тако обилат пред- имати да каје. „Од чега деца болују, од онога мет, да га неуко перо може до драмске висине| ђуди умиру“... | узнети. Слике као што су Станић, Станићка и „Преки лек“ је већ посао друге врсте. И | Петровићка могле би, истина, бити драмски е-| Мита Калић је. почетник у драмеком песништву, лементи — и ако са свим обични — али сујали показује „већ с почетка толико снаге и приизведене као слике, те их ми гледимо једну по-|родна дара, да га ми радосно прихватамо и исред друге, а никако у узајмици и у живој ко-| крено поздрављамо у храму Талијином, | респонденцији са главним особама. Ми их слушамо И његов предмет није нов, али је тако где причају, где се свађају и грде, где интри- сретна и вешта варијација, да му морамо пригирају, ал нам све то не изгледа као права знати духовитост и оригиналност. То морамо радња за то, што не видимо живе мотиве тим тим више, што се евојом варијантом са свим енунцијацијама, што не осећамо органску нужду за наслонио на наш живот, на наше обичаје, на њих. Тога управо и нема — све се у томе ко. наше навике и назоре — дакле на оно, што ми маду збива ван позорнице, а на позорници се | добро разумемо. Таке апликације су од неодосамо говори — па тоје узрок, што се ти еле- љива утиска већ е тога, што у себи носе двоменти нису претворили у драмске. јаки характер: опште човечански и специјално Ни склоп није уметнички. Екепозиција је) народни. за свим слаба,и ми ее свему, што се прича, го- | Предмет је неоснована и несносна љубо- | вори и погдекад збива, можемо само чудити. мора с јаким драмским колизијама. Страст се | |

Смиљка и Душан престављени су нам тек у тако потенцира, да мора доћи до обрта, било завршној сцени у оном облику, у коме их треба катастрофом било лизом. Песник је расправља већ давно да познајемо. Са Петровићком, као лизом; помирује је с нама тиме, што је свлада | злим елементом, писац је у великој невољи, и већ и излечи, али и опет казни. За тенденцију је | не зна начина, како даје у радњу уплете. Она учинио све, а за врсту свога рада пронашао је | сваки час допаркива на сцену, па чисто би је тако згодан пут, да му се морамо поклонити. | човек запитао: шта ће опет садргиИ се ЈАВЕ ИРВОР предмета и обрада његова у целини је, | | | | | |

| особама има писац тешкоћа и невоље, То се дакле, таке нарави, да показује еминентан драм| види већ по томе, што их пушта те једнако па | сте дар. себе говоре. Да публика разуме, морају они да И појединости показују даровита писца и Та хоће, шта мисле и осећају, па ТИМ | савесна радника с неком спремом. Радња му је баш показују,да су само слике, и то још непо- скроз жива и лака, изумајући неких места, где гођене. Изгледају нам као оно цртање у деце: бе дао завести дугим рефлексијама, а сутуације | _ морају да потпишу, шта су нацртали, јер се су му природне, неусиљене, достојанствене, па | | паче не он видело, да је цртеж н. пр. нож, тица, | упак од 'оног финог, тако рећи, вишег комичног кућа ит, д. |утиска. Карактери су му истинити, верни, до- | | Ситнија техника није лопта. Тенденција је! следни и тако симпатични, да нас морају овла- |