Позориште

+ 7 | |

–ееоиа У НОВОМЕ САДУ У ПОНЕДЕОНИК 30. ЈУНА 1886, --о>--~—

тв ПОЗОРИШТЕ све

УРЕЂУЈЕ А. а

Излави ва време бављења по нине ПН не у Н. Саду свагда о 5 сваке предетаве, иначе сваког месеца по је-

ВА паРАСТОУ — у новом САДУ |

Д-ру ЈОВАНУ СУБОТИЋУ

У НЕДЕЉУ СВИХ СВЕТИХ 1886. У СРЧОЋЊОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ САБОРНОЈ ЦРКВИ ОВЕ ЕТО-ЂУРЂЕВ ОКО ј-

Вбчнал паматђ — вечан му спомен... Молитва и помен сабраше ево и нас овде Аминљ — јест, тако је! тужног часа овог. Слуге олтара божјег прека"60 је последња молитва у цркви, то ЈЕ дише кољиво, знамен смрти и васкрса; припапоследња жеља у народу, у пратњи: кад црква лише воштанице, знамен вечне светлости рајопоје мртваца и пратња, допрати покојника до|ске: помолише се се нами заједно. за покој души вечне му куће, до хладног гроба... великог нам покојника, — за по столећа избрато последњи поздрав, то последњи уздах ника на сваком добром делу народном и неуи о сваком помену мртвих. морног радника и обранича народног; па на

Вђанал паматђ — вечан му спомен, дра- уранку ерпске нам књиге и просвете народне том нокојнику ; с том молитвом, с тим вапајем за пуних педесет лета вредног књижевника и растају се живи с КА. песника. - :

И благо оном, благо сваком покојнику — за покој души славног Јована Суботића.

ком буде спомен дуготрајан сред својте и другова му и пријатеља након њега; и по трипут благо, ком остане вековечану народу свом, вечан и славан у свету!

Па благо сваком човеку, који то за живота заслужи ин доб рипи ваљанидели, | трудбом и радом — себи на част, народу на. корист и славу потоњу:

јер, кад дође страшни час самртни, етрашна јава, где престаје свака моћ и сила људска; где у земљу мора, што је земљано, да се раствори, да истаје, прегрш пепела да се озем- 185 Дабраца и Светог краља Дечанљи и трага му нестане _— кад наступи, велим | 0507 — вољни трудбеник, велики поборник опстрашни час умрли: човек самртник утешен, И “а родно вештим пероћ“ ТАМА ублажен растаје се се душом, вечитом честицом | в0м речју златоустом на бранику, славни др. божанском; спокојан и на миру заклапа уморне ован Суботић. и | очи своје за навек — | "Па да вам заређам, драги пријатељи и по-

јер остају по самрти у аманет живима, у штовачи бесамртне сени великога покојника, и аманет народу добра дела његова, лепе заслуге изређам сва та редом дела његова славна његове, за сведочанств) пред богом и пред људ- | ваљало би тужног часа овог и помена светлог

Драгим поменом овим заноси нас памет, залетамо мислима, и ведрим и суморним, у да-

јевих, у овој нам земљи пово-обећаној ;

светлим поменом славног нам покојника дра Јована Суботића — излазе нам пред очи душевне сва редом славна дела његова по- | лустолетна; падају нам на памет у исти махи толики и толики велики покојници, с којима на мучан рад спреже млађани тада, драги нам пес-

ма — за спомен вековечан! "да вам прочитам читаву књигу живота и рада И молитва оевештава у цркви помен та- славног покојника, дра Јована Суботића.

кав, и жива црква, народ, слави и велича по- | Али, ни најживље речи у књизи тој беса-

мен такав е колена на колено, 'мртној — не би могле досегнути до оне вели-

те што дуже и трајније, тим тај спомен чине, која велича небројна дела му, све по израсте и расте, док се не огоростави у народу, бор боља од бољих, до оног сјаја, који 0 а се народа и овековечи у свету! та дела његова, на част славном покојнику, н

72 25 о РТУ ВЕР А рана – =

леке дневи прошлости нам народне у ових кра-

А 5 -- И А