Позориште
9
+
— оба 284 сребљој-
корист и подстак потиштепом ал не ном народу ИО __ Него то би било часка овог и без потребе.
Сведоци сте живи одабраних дела и трудбе му големе: за опстан и напредак славне ове српеке општине новосадске; за опетан и напредак аманета нам прадедовског, цркве светеи школе народне, па изреком угледне и пажене просветоноше, српске нам велике гимназије новосадске;
за опетан и напредак књиге нам српске и просвете па изреком бритовође јој Матице Српеке; за опетан и напредак славља великих мртвих и узор-дела народних, приказа и наука честитости п врлине а уклона и жаса од злих мана и нечавтивих дела, српског нам народног позоришта;
за опетан и напредак кукавног нам народа у земљама овим -– за славу и напредак васко- | ликог, на све стране народа српско ог1.
Сведоци сте живи, са. мном заједно, тих наговештених безброј-дела му за живота сред нас; а која тима предодише за младости-му, казује рам књига векованка.
Ил збором“ И договором, ил књигом и разбором, а на добро народу свом. свуд бијаде први на раду, ил с првима, свега века свог, од
"младости до часа у мрлог; радио је вољно и неуморно па оба
зриво — свуд и свагда пазећи на ·свршетак и последак делу започетом ;
·_ одушевљаво је сложни е на раду, стишавао и зближаво размпрене и стрампутице за неслогом потегле; |
прегорео је све пробити и корнети себи и
својима — до којих доћи могаде толемим зна-
њем и не обичном умешношћу својом, док бијаде на висоти службе своје по звању.
у сиромаштву рођен — у сиромаштву очи своје склопи
те знам, да ћу вам из ерца и душе часка овог од помена погодити знамен признања и захвале на све то искреним узглавом:
слава ти, славни трудбениче, избраниче и браничу народни, напредниче ерпске књиге-и просвете — слава тии хвала на свем, славни Јоване Суботићу!
и
Б5 БЕЗ
ж
Кажу књиге, и старе и нове, с нараштаја |
тек часа сретне
нараштају : како је човек умрлог сретан; живот му људе истом на. самрти. -
Сретан био је. дакле драги нам покојник . уга века свог јер, мимо оних речи библијских: у своје дође и својигаприминс;
замртник бе - пише: -у
о - - 5 - =
пониште-
љубио га народ и пазио за живота му, јер је и он народ свој љубио и радио зањ свега века свог; од младости до самрти;
и пази народ и пазиће, и велича и величаће помен му, док год буде народа и књиге нам народне — докле год врлина и честитост узуме ценити и поштовати славна дела славних људи својих .
а то је до века !
· Куд ће лешпе среће и задовољства души маз-не седамдесетгодишњет старца, него-ли кад га пријатељи свог народа и брижници за опстан
народни једнодушно одликују чашћу и вером уњ пред народом, свету на видику!
- Те части, тог големог одликовања удостојаван је славни покојник, узданица народна, сваком згодом и приликом старешова сваком збору и састанку; .
те части и одликовања народног удостоји |се славни Јован КЕ и пред смрт своју лане на народном оно збору видовданскому Сомбору. | То је било светло навечерје славном покојнику у очи поласка с овог света на онај, бес| коначни, вечити !
Још данак један и други гледаху га по том | пријатељи и сатрудбеници, избраници народни |— гледаше га народ сав и слушаше на све стране: како старачки ал мушки стоји на бра: нику за опетан и напредак самосталности цркве нам и школе народне; за част имена српског и ·одбране народне на сабору српском и на сабору хрватском . | ал су дани људски избројани, па век људ|ма смртним одмерен вечном силом непојамном: седамдесет, осамдесет лета поје псалмопевац — иза те међе мах отима слабост и болест па самрти пута прави !
Ко се роди, и умрети мора; размак од. колевке до гроба, ком краћи ком дужи — то је век људеки, живот на земљи.
И најдужи размак тај, век и живот — ништа је спрам вечности: васеленом, сићан талас на мору широком
_па ипак, благо човеку самртном, ко тај размак, ма и најкраћи — сав живот свој проведе у труду ираду око добра и "напретка народа ево г, у мучним и тешким дневима народним ..
благо тому и слава му!
Кад суђен час дође да земља прими 8 вемљано — дух залета у висине небеске, у светле краје, света вера каже: где нема болести ни жалости ни „уздисаја . ни раздора и неслоге људске —
него је свакому вђчнан памитњ, живот бееконачан оног света ;
главак звука у ваздуху
___-__ 5