Позориште
—љбрија 288 сјрсбљеј—
је значаја и важности позориште по народни опстанак, па је по силама својима учинио што је могао, да се унапреди наша позоришна уметност, а њоме и просветни напредак народа нашег.
Тај племенита срца и узвишена духа век био је Ствеан Бадрљица!
Породица Бадрљице једна је од старијих и чувених племићких породица у Бачкој.
У тој породици бивало је свагда на гласу људи, који су својим радом и примерним животом другима за пример служили.
Такав човек био је и Стеван Бадрљица, добротвор народног позоришта.
Он се родио у Сенти г. 1805, а умрђо је 1. септембра 1816.
Ближих података о добу рођења му није се могло наћи, јер су дрквени протоколи изгорели у буни и у Сенти, као и по другим местима у Бачкој. 5:
Оцу му је било име Тома, а матери Софија.
Чо-
Родитељи му имали су још четворо деце, и. |српеког, он је био један од првих међу члано-
то двоје мушких, а двоје женских.
Од мушких се један звао Јоца, а други Ђура, а од женских једна се звала Маргита, а друга Јулка. 5
Јоца је био до пред буну комесар у Новом Саду, а Ђура се бавио пољском економијом.
Од сестара стевиних Маргита је била удата за Јовановићем, а Јулка за Зубановићем у
"Сенти.
Стеван, потоњи народни добротвор, изучио је српске и мађарске школе у месту свога рођења у Сенти, а за тим трговину у Суботици.
Али кад му старији брат умре, окане се
_ трговине, дође кући и прихвати се на својој
земљи економије, којом се" бавио до смрти своје.
Оженио се у своме старијем добу. г. 1854. са Јулијаном Мелисековом, мађарицом из Арада, коју је привео у православну веру и задахнуо је српским духом, тако, да је у том погледу за узор служила и самим рођеним Орбима и Срткињама. Деце нису имали.
Стеван пл. Бадрљица био је човек не само врло честит и поштен у сваком погледу, него је био и веома разуман, бистар, вредан, усталац и прегалац у сваком послу.
Само се Тако може појмити оно велико уважење, које је имао не само у кругу својих пријатеља и ближих зналаца, него иу целој великој ошштини сенћанској. Само се )
тако даје разумети, како је та општина, у којој уз
оно 2000 Срба има до 20.000 Мађара — у мно-
|то прилика могла Стевана Бадрљипу изабрати. |ва различите општинске послове.
| Тако је већ год. 1849. био за општинског | благајника изабран, што је у такој великој и
РА : "богатој општини не мало поверење.
А Е
| За тим је био изабран за спротињског оца, |и дуже времена отправљао је те дужности. Г. 1898. изабрала га је општина за биро-
'
|ва, коју је дужност вршио на опште задовољ-
'ство пуне три године дана.
| Кад се у Угарској опет повратило уставно "стање, Стеван је бивао увек биран за жупа-
'нијског представника; касније био је жупаниј|еки предетавник по закону о вирилистама, на "основу свога великог имања.
| Стеван је био, што но се каже, „Србин ста|рога кова“. | Пратио је особитом пажњом развијтак народни у свима правцима, и потпомагао га-по својим вилама.
| Кад се оснивало народно позориште, та знаменита полуга за културни развитак народа
|
вима оснивачима фонда за српско ·" народно позориште, и, ето, видимо га сада као великог ме|цената те младе народне установе наше.
| Он је на име г. 1876. оставио српеком-на- .
|родном позоришту своју кућу и 8 ланаца земље ју Сенти у својину, али да то имање ужива |жена му до смрти, или до удадбе своје.
| — Оставина та носи име „Заклада. Стевана | Бадрљице“, од које се само годишњи приход 5 трошити на позоришне цели.
Кад је удовица завештачева преминула, по| зориште је ступило кретности; али како је веома тешко било управља| ти споменутим непокретностима, аи много је тро| ша стало руковање: то ву непокретности, по од“ луци екупштинској, продане на јавној судској |дражби за 14.000 Фор. и приходи од те главнице |употребљују се сада на позоришне цели. | Народно позориште желећи показати свету на видику колико љуби и цени народне добро"творе, и колико им је захвално на племенитом | дару њиховом, набавило је цртеж лика народ“ 'ног добротвора од синовца му Ђорђа, и по том "цртежу исписао је наш вештак г.
'вим бојама лик тог мецената народног позори"шта, да краси дворану друштвену.
| Нека је слава имену Стевана Бадрљине, "који је родољубивим жаром срца свога оставио "након себе задужбину у корист нашем најна · 'роднијем заводу. у Слава му! Слава!
_________-- "ен ве> + -————— КЕ
у посед завештаних непо“
А. Мародић, жи-