Позориште

+ 75 се пр ет ерики ви ват т МА И

хе

веб 289 изебев—

ЛИСТИЋИ.

псу а

) 2

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ. | Јањиног оца благослов за њу и наредника. За-

А | ге 6 < Е ~ - Ма (Шоница,) позоришна игра у пет чинова, с пе: ман либерални духовник вели: „Колико попова

~

. т ~ ~ ач – ап = 4 + # ж вањем, написао Илија Округић Сремац. “утолико богова, затунани КАРАН АС РАКУНО Ова позоришна игра предетављала ве први пут. опрости својој кћери и у своме раздражењу

у београдском народном позоришту 5-ог јуна о, т. пуца на своје дете. Зрно промаши мету и по-

( тој представи пише „Одјек“ ово: „Џи- Ттолн У икону. Отац одлази суду, али ее не из-

вац „Саћурице и шубаре“ појавио се са но мири са својом кћери, већ је шта више отера

_вим комадом, и овога пута доказао је, да|0д куће, Како је и наредник већ био отишао

није онако лош песник, какав нам је изгле- На Осек, да га отме од Мађара, Јања се упути

дао, кад смо први пут гледали његову сде- за њим, да га потражи и после дугога лутања

пачку иришку академију. „Саћурица и шу | нађе уточишта код некога старца винограџије

| Е 1 - | близу : - о бара“, п ако је толико пута изазвала у нашој „близу Осека. Ту види свога дратана баш у оном.

публици омирски смеј, није ништа друго до збир тренутку, кад овај пође на јуриш на варот. појединих призора, низ слика без онога конца, Она потрчиза њим, 3186 ИМ РА зрно који ствара драматску пелићу, јединство. Налпој | -. ПОТОДИ, а тако исто и наредника. Они умипублици допада се тај комад једино с тога, што

нам износи познате нам слике и прилике. Дра- после дугога наговарања опрости јој отац и бла- ·

матеке вредности нема. Боље стоји са „Шоки- т9елови умируће младенце. — Тенденција комада

цом.“ М тај је комад из народнога живота, али је за похвалу. Мислимо, да нећемо претерати, ако у њему има и оно, што чини драму драмом и оемо ТА КОНАЈ ОРО „Натаном Мудрим.“ Кроз цео комад повлачи се једно делање, у ње- | Веома смо се изненадили, кад видесмо, да му нема много излишнога, нема радња, које не | и католички свештеник мо РАЧА љуби јеби по нужди стајале у свези са главном радњом. | дунетво народа него предрасуде обрадовали У кратко, у њему има јединства драматске ра- | 0м0 бб, над смо видели, 42 780Ћ Старчевићеве дње. Но што тај комад највише одликује, то је | странке, која негира српско име, у своме кокрасна тенденција, да се крчи пут кроз бнај Уа ПУНОри Јелнор СНА Србина, а шиба бедем, којим је ернеко-хрватеки народ раздво- | предрасуду својих једноверника. Дао би Бог, јен у два верска табора. Писац, и ако је като- 14 Хрватска рађа све тавво 6017 ће опет лички свештеник, као светли изузетак тесногруд- НЕ 1848 година, доба братске СР ног и Фанатичкога католичкога свештенства, 9488. — С похвалом помињемо игру гђице Нивојује против народне предрасуде: да је вера | тринове (Шокице). У монологу у ЈУ чину покау стању да спречи јединство народно. Млада | 7718 нам је г-ђица евоју глумачку способност. Т. католичкиња, (Шокица) воли Србина наредника, | ветић (Божо) врло је добро одиграо. улогу

в Ј Је 7: 74 а али мисли да је то грех, јер је паредник друге о прелу нога будале. Улогу живахнога старца

. . . а те т с и = ТЕ - а вере. — „Па онда је сам Бог крив, јер нам је (и ако је мала). коју је г. Коларовић имао, беов први усадио љубав“ — одговора Округић ше као да је за њега нарочито писана. Остале

преко наредника. Али католички народ не мисли | улоге одитране су мање више све добро, у ко-.

; | г Бека а су > 5 ; као његов изврсни свештеник. Отац Јањин бру- ИКО 60 бе) услед аое 1078. самога комада,

базнице наредникове) не ће да чује за ту љу- (нарочито у последњим чиновима), и могле кад“

= · : МУ | и - тек АЕ бав своје кћери са влахом (Србином). Он пред- што ваља одиграти“

поставља једном ваљаном Србину једнога Пек 7

(Божа) само за то, јер је овај „прадедовске (Занључан сезоне) О завршетку сезоне пише вере“. Па тако исто суди и село. | „Беог. Дневник.“: „Лицем на Видов-дан, 10 јуна за-.

Тек што је пукао глас о Јањиној љубави, казана је била представа „Бој на Косову“, која. а сеоска младеж већ створи песму о њој и о беше значајна не само по тај дан у нашој исто.

нареднику. Што се тиче те песме, то је верна |рији, већ и стога, што је овом представом 34р] < | 2 У! .

копија тамошњега народа. Сваки мало важнији кључена овогодишња сезона, што је наступио

догађај у селу, а нарочито каква љубав, буде одмор свима позоришним трудбеницима.

одмах спеван. Да би била што вернија елика. У репертоару нашег-позортшта имаде три

народа, који излази на позорницу, ту се пева, | „Боја на Косову“, Банов, Суботићев и Стеријин. гајдаш свира, игра се коло, ту су подекочице Овога вечера даван је Стеријин комад. Он је,

и после игранке настаје облигатни бој међу мом- |петина, још понајелабији, али ваљда за то, што. |

чадијом. Из даље, доста развучене радње ви-|је он био овог пута последњи комад сезоне, што димо како Јања страда због своје љубави. Уза- је дават на Видов-дан — слегло се пуно позори“

луд се католички свештеник труди, да измоли у ште света. Овај — Стеријин — комад није одавно

'ру. У последњем часу долаве јој родитељи и

_- (5 4 КЦНВА~ ________

ЕН Ар а ја