Позориште

а а те - - И

неопходне последице наступиле након несретног српеко-бугареког рата. Хиљадама српских рањеника лежали су по београдским болнилама без завоја, без лекова, без понуда. Они, који су изазвали тај несретни братоубилачки рат, они се нису постарали на за што, они нису мислили, да за ратом остају рањеници и да рањеницима треба неге. Но тим су више мислиле на то на ше Српкиње. Са својим прилозима у новцу и стварима притекле су оне одмах својој браћи у помоћ и олакшали им оне ране, које им за даде братски куршум. Овостране Сршкиње и женске задруге учиниле су своје. Преко 10.000

фор. пч силна количита вавојног материјала 10-

слата је том приликом само из наших крајева у Србију. Једино се заузимању наших Српкиња може захвалити што се то постигло. 5 Но не само у тој прилици, већ и иначе показују наше Српкиње према осталим нашим јавним стварима велике заузимљивости. Ми појимамо важност те заузимљивасти, и одајемо јој

"киње Узмимо само скупљање добровољних прилога. У нас постоје врло чудни појмови о добровољним прилозима На „песедама“, аи иначе

кад се иде по кућама, прилажу се већим делом

прилози од Форинте на више. Наш се свет про сто устручава, да даде мање од Форинте, а да да Форпнту пада му тешко. 0 томе се уверавамо на сваком кораку. Тако ве и догађа, да се на неку ствар скупи нешто, а бива да се на неку и не скупи ништа.

Колико у том погледу боље раде Енглези,

„киње разумети.

заслужну пошту, ал тим више појмимо све оне тешкоће, с којима се имају да боре наше Орп |

— Босо 260 среде

ложи на какву општу цељ. Њеним пи. имером пошле су и остале Мађарице, те ће се та уштеда за опште цељи одомаћити и међу Мађарицама. Држимо да ни код нас не би било излишио увести тај обичај. Наша и најсиромашнија Српкиња може дневно новчић уштедити, да та после на крају године употреби на српеку општу цељ. На тај начин уштедела би Српкиња, 8 Фор. 65 и. Када би у почетку само две хиљаде Срикиња то чиниле, скупило би се преко године на седам жиљада фор., % то би леп прилог био народном позоришлиџ, које рамље од дефицита, или друштву св. Саве, вероисповедним тиколама ит д. Па доцније када би та штедња ушла у обичај и бар 100.000 Српкиња чинило то, уште“

којим би се у корист народа радити могло.

Ми држимо, да је излитан даљи говор. Криве би нам било, кад нас неби хтеле СрпСтвар је јасна. На Срикињама је да овај предлог усвоје, па да га и изведу. | | Иван Иванић.

0 ИВ ПОЗОРИШНОГ СВЕТА.

(У чешном позоритту у Прагу) представљана 'еу два чешка оригинална новитета. Дворжакова | опера „Димитриј“ и драма Јарослава Врхлицког

ја | „Ексуланти“ прешли су преко дасака чешке

|позорнице са добрим успехом. У „Ексулантима“.

приказују се прилике из чешкога живота иза битке на Белој Гори, Чешки листови хвале ову

| новину, те додају, да је то једна од најбољих

драма чешке књижевности. У Прагу је госто-

а М бу | : па у последње време и Мађари. Не би 0ИЛО вала после гђе Ружићке-Отроцијеве славна пе.

згорег, да се и ми користимо њиховим искуством, па за то предлажемо нашим Српкињама, да чине онако како то Енглези и Мађари раде У Енглеској су заведени такозвани крајцарски („реппу“) прилози. Тамо врло добро знају, да од малога расте велико, а од новчића велик но"вац. Енглескиње и Енглези сиромашног етања остављају сваки дан по један шилинт, па када се сврши година они имају 965 шилинга. Ту своту дају они на опште или добротворне цељу, те са своје стране чине оно, што им као синовима велике Британије дужност налаже. Кад. уз мемо да то чине милијони синова и кћери енглеског народа, онда се морамо задивити воли“ чини оног новца, који се новчић по новчић преко године скупи.

Примером Енгдеза као да ће поћи и Мађари. Умировљена учитељица, старица Терезија, Карачона, која има великих заслуга 34 буђење свести међу Мађарима, оставља сваки дан по један новчић на страну, па кад тако преко године уштеди 3 Ф. 65 н. — 8 •. 66 н. она то при-

(Ван ке ата енаце ни НЕОНА

у му

| | у неком

вачица Ема Турола. (Хвалисавац.) Некакав глумац похвали се друштву како он не пева ни мало ружно. „Јес, одговори му један домишљан“ = „Ти, истина, не пева ружно, али буде ружно

| ономе, ко те слуша.“ | (Захвалност.) „Како си могао учинити та“

ку пакост управитељу,“ — рече глумац своме другу.“ Треба да си му захвалан.“ — „Аја! Он ми је једном учинио добро, па ми је дао „фор|тшуса“, а други пут одрекао ми, је па: емо квит!“ (Из позоришта.) У пеком мањем позоришту пожали се један од млађих глумаца своме управитељу: „Баш ми је веома жао, господине, на ову нашу публику, врло је незахвална!“ — „Како то“ = „Па тако! Синоћ сам се мучио и | играо као магарац онолику улогу, па нико ни |претом да мане!“ — „Да сте играли као. човек,“ — рече управитељ мирно, вас за цело изазвала.“

Издаје управа српеког народног позоришта.

дело би се годишње 865.000 Фор., а то је новац,

„публика би _

_____ об