Позориште

секса У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 11. ЈАНУАРА 1896. о-=<—

ЈОШТ

УВЕРИ ЈЕЛА ДОМ ТОИ.

о фе ке –-+

# 10 + +

по ф---

> =

+, ТОД. ХИ.

а с

пе

Излази за време бављена поворишве дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-

дан пут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

| ПОЗОРНИНА КАО МОРАЛНА УСТАНОВА.

(Наставак.)

Едуарда Руберга, кад смо се сами ста-

5 ли позорница. не упозорава нас само на људе

и људске карактере него и на разне судбе

и УЧи нае великој вештини како да их сносимо. У непреплетаном животу нашем играју подједнаку улогу случај и план; плановима управЉамо ми сами а случају морамо слепо да се покоравамо. Доста емо добили, ако нас неизбе-

живе коби не затеку сасвим неприправне, ако |

се наша срчаност и наша мудрост већ у таким стварима веџбала, а наше срце за таки удар очврело. Позорница нам износи многоврстан призор човечијег страдања. Она нас вешто увлачи у туђу невољу а награђује нас за тренутну патњу сузама уживања и тиме, што нав начини врчанијим и искуством богатијим. С њиме пратимо ми напуштену Аријадну на јековити Наксов, с њоме се спуштамо у тавницу Уголинову, пењемо се с њоме на страшно губилиште и прислушкујемо с њоме, кад свечано самртни час избија. Ту чујемо ми, да изненађена природа гласно и необориво потврђује оно, што је наша душа нечујном елутњом осећала. Под сводовима Тауера оставља преварена љубимца наклоност његове краљице. Сада када Мор мрети мора, напушта га застрашена, његова безверна софистичка мудрост. Вечност пошаље по неког покојног, да открије тајне, за које ни један живи не може да зна, а сигурни злочинац губи сада и свој певледњи страховити ослонац, јер сада већ и гробови брбљају.

Али није вамо, да нас позорница упознаје ба судбама људским, она нас поучава да и праведнији будемо према несретницима и да блажији суд о њима доносимо. Тек тада емемо свој суд изразити над њима, кад смо измерили дубљину њихових невоља. Ни један злочин не нови толико срамоте као крађа — па не пустимо-ли ми сваколици сузу сажаљења у осуду

вили у онај положај, у коме је он крађу учинио Самоубиство сматра све свуда за нешто грешно, безбожно; када пак гоњена претњама помамна оца, гоњена љубављу и страшном помисли на манастирске зидине испија отров Маријана, ко ће од нас да буде први, да ломи штап над кукавном жртвом махнитог једног начела ' Човечанетво и еношљивост започињу да буду владајући дух нашега времена, ЊИХОВИ зраци су продрли већ и у еуседеке дворане па још и даље у ерца наших владара. Колико су наше позорнице допринеле томе божанественоме делуг Ниву ли оне, које упознаше човека, о човеком и открише тајну машинерију, по којој човек дела !

Једна знатна клава људи имаде разлога да буде позорници захвалнија, него еви остали. Ту само чују велики и силни овога евета истину, коју иначе никад, или барем ретко чују. Ту само виде, што иначе никад или барем ретко виде — човека.

Колико је велика п многоврена заслуга боље позорнице по морално образовање, исто толико вреди и по просвећивање разума. Баш ту у тој вишој ефери уме тек њу велика глава, ватрени родољуб ва свим да употреби.

Он баци један поглед на рад човечији, сравњује народе с народима, столећа са столећима и увиђа како ропски виси о ланцима предрасуде и јавнога мњења већи део народа, чиме се вечито ради против његова блаженства — и да чиетији зраци истине осветљују само мало појединих глава, које су мождатај малени добитак својим животом платили. Чиме може да мудри законодавац начини народ учесником њезиним '

Поворница је заједнички канал, у који се

ПН ИВНА аША ИЕ