Позориште

| -________-----_---

професора Тодорке. Онај његов уздисај после повратка са пута: „Ах, Фрајлице Серафино“!

натерао је на смех свакога, ко га је видео и чуо. То је једна од његових најбољих улога. Овај пут му је и маска била управо изврена.

Него част и гђи Тодосићки, која. је двадеветпетогодишњу вереничку јубиларку Серафину приказала онаковом јасноћом у говору и дотераношћу кретања, како њој то увек полази за руком.

Главне улоге биле ву у опробаним рукама гђе Вујићке, као мајке, која је своју улогу отмено и достојанствено приказала, и гђе М. Марковићке, која је и у веселим, несташним, и у сентименталним 'и озбиљним призорима била једнако изврена. Њезин начин прелаза из несташлука у збиљу је права вештина, у којој је ненаткриљива. Пође ли јој још за руком да онај крик, када се баца у наручај мајци, умери, како не би трпили живци гледалаца: онда може улогу Марте убројити у своје најуспелије улоге.

Да су гђа Јеца Добриновићка своју улогу газдарице Галамбошке и гђа Лукићка улогу управитељке женскога завода приказале, како ваља, то не треба тек посебице спомиљати, Гђа Добриновићка била је у свон елементу, нарочито, кад исмева умишљеност у зарукама заматорјевше Серафине; а гђа Лукићка, увек отмено приказује озбиљне, дистингвиране даме.

Је ли комад барем донекле био занимљив; заслуга је наших глумаца појединце и у „епзешђје-у“, Ј. Хр.

КР. СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ. -

(Јенков рад у Народном Позоришту.) Г. Даворин Јенко, члан Српске Краљевске Академије Наука и Уметности, и капелник и композитор Кр. Срп. Народног Позоришта, навршио је сад првога Јануара двадесет и пет година свога рада и службе у Народном Позоришту.

Д. Јенко својим многогодишњим радом заелужио је, да се сад, после двадесет и пет гоДина, помену његове композиције, којима је обогатио музичку грану позоришнога 'репертоара. Ово су комади, за које је г. Јенко компоновао музику у. току ових двадесет и пет година: „Маркова Сабља“, Народном Химном и

узертиром, „Блато цара Радована“, „Четири милијуна рубаља“ „Задужбина,“ „Ћидо“ с увертиром, „Мерима,“ „Девојачка клетва,“ с увер-

ПРИ 31 РРОРРИНИ

тиром, „Јурмуса и Фатима“ с увертиром, „Крв за род,“ „Прибислав и Божана,“ „Живот за динар,“ „Потера“ с увертиром, „Три еветла

. дана“ с увертиром, „Ванда,“ „Видосава,“ „Кнез

Доброслав,“ „Милош у. Латинима,“ „Српске Цвети,“ „Сликар,“ „Слободарка,“ „Паланчанске новине,“ „Врачара,“ „Сеоска Лола,“ „Роберт Ћаво,“ „Доктор Оке“ „Кућна капица,“ „Женски рај,“ „Две сиротице,“ „Радничка побуна,“ „Моје мезимче,“ „Јованка од Арка,“ „Дон Цезар од Базана,“ „Ђаво у срцу,“ „Поручик Раја = Роба „Чича Томина Колеба,“ „Две невесте,“ и „Мраморна ерца.“ -

Д. Јенко може се заиста дичити и овим својим радом у Народном Позоришту, а наша публика сећаће се вазда с хвалом његових лепих композиција, које су се са своје топлине и лепоте популарисале и разнеле свуда по Српству

СИТНИЦЕ.

(Аделина Пати,) најславнија певачица нашега века, прича у неком енглеском повременом листу, како ее одала позоришту. Било јој је само седам година, а родитељи јој живели суу веома великој сиротињи. Аделинин отац рече једног дана, да ће да прода последњу драгоценост, да се мало испомогне. „Ах, тата,“ — замоли ће га Аделина, „немој продавати ту дивну иглу, него допусти ми, да јавно певам, па ћеш видети, да ћу вас ја извући из непрплике.“ Аделинин отац попусти, ма да с тешким срцем. Мала певачица јави се на некој њу-јоршкој позорници и побра лаворике још првих дана. Невоља и немаштина нестане из родитељске куће и, после неколико месеца, мала уметница купи један леп летњиковац за своје родитеље. =

(У чему проводи човек век). Некакав американац, немајући пречега посла, израчунао је, колико човек проведе времена у јелу, у пићу, у спавању, итд. По његовом рачуну, човек, који живи 50 година, проведе 600 дана у спавању, 6500 у раду, 800 у ходању, 4000 у забавама, 1500 у јелу и пићу, 500 у болести. Поједе пак 17.000 килограма леба, 16.000 килограма меса, 4000 килограма зачина и попије 80.000 литара вина или пива. (Овај последњи рачун рекли бисмо, да није тачан.)

Издаје управа срп. нар. позоришта. |