Позориште

Ра

ере

„у од. ти >

еф а

Излави ва време бављења позоришне дружине у Н. Саду

дан пут на по табака.

о 2

ј МИЛОРАД П. НИЧАНИН. 5 До И СИ

8 (Наставак).

апчанин, који је домашај и велики значај позоришта по наш народ посматрао ва вишег, правог гледишта: био је проникнут мишљу, да ће оба наша поворишта само тако моћи постићи свој узвишени задатак, ако се уједине, па уједињеним, сложним сплама почну вршити своју тешку културну мисију.

() томе писао ми је овако: „Поворишта ухватшше у наб стална корена, и ева питања, која су с драмском и позоришном уметношћу у свеви, морађе се поступно расправљати. Него једно ми пада овом приликом на памет: кад управљачи позоришта у других великих народа увиђају, да бе, поред све моћи и сретних прилика, не иде тамо куд треба 6 раскомаданом снагом, не би ли се већ и код нас, не речју и „президијалном преписком“, већ каквим еклатантнијим начином могла израдити стварна свеза између београдског и новосадског позоришта. Како иу чему да бе изведе ово јединство, остављам Теби да мислиш о њему, па ако не буде никаквих даљих Последица, добро је, да стоји у аналима „позоришта“, да се о њему мислило.“ И сам, уверен будући да би спав наших позоришта био у томе, да се оба позоришта наша уједине, написао сам евоје мишљење, како би се то могло најлакше, без сваке тешкоће, постићи. 'То мишљење своје предао сам у своје време великом заједничком одбору, који је изаелат био ли ради тога, да ту ствар подробно

о ремрсттк о; УРЕЂУЈЕ А. свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је“ |

— Стоји за Нови Сад 40, а на страву 60 новч. месечно. —

ТК ува | ||| 5 БРОЈ 10 + Ј в ал =

ХАПИЋ. |

Оре ара рој О уајоа о О 2 о

Це

претресе, па после да каже и влади шта мисли о томе. Е |

Одбор тај еастајао се више пута, ал 66 није могао сложити у начину, како да се постигне то јединство. - ;

И поеле је још једном било то покушавано, ар се и опет није могло доћи до жељеног успеха. |

Кад се то јединство није могло постићи | онако, као што бе мпелило, а оно су више | пута вођени преговори са Шапчанином, који ту | мисао о јединетву није напуштао, да бар оба, | наша позоришта дају по каткад заједничке представе.

Шрема тим преговорима приређене ву биле такве две представе у Београду г. 1892.

Сви листови наши без разлике честитали ву тада обема управама наших позоришта на постигнутом лепом и сјајном успеху, па су нарочито истакли с хвалом, да обе управе стоје на вивини свога задатка, кад свакад и свугде показују, да им је одиста стало до лепе заједнице тих наших позоришта, кад у неговању и развијању позоришне уметности не знају за пределне границе, које нас деле једне од других.

Шапчанин је имао оштро око, и углађен, добар укус за позориште пи позоришне ствари.

Он је дао зготовити по нарочитим нацртима многе лепе позоришне декорације и прибавио је ув то силан позоришни прибор.

За време управе му прављено је много одела за народне комаде из садашњег живота,

МЕ 5

де