Позориште

. %

| | | | |

С]

пе

Њв- Е -

а набављено је и зготовљено богато српско историјско одело, еве по предходним студијама и сликама, што су на посе пизрађиване за повориште. Набављен је за српеке комаде старога доба нарочити намештај. Купљено је много историјеко оружје као п одело за комаде из грчке,

римске и старије историје ерпеке.

Једном речју, Шапчанин је увек за тим ишао, за тим тежио, да се сваки позоришни комад прикаже на позорници као што треба и по садржини својој и по спољашњем облику

свом. (Свршиће се)

По мера +

про

ЋИ.

= Ефе---

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Булинарови“, комедија-водвиљ у 8 чина, написали Морив Ордоно, Албен Валабрег и Анри Керул, е Француског превела Станка Ђ. Глишићева, приказана дне 16 јануара о. г.)

Комедија-водвиљ (уодуШе) прави је специјалитет Француског укуса, којему је премало забаве у комичном заплету ситуација, већ је жељан и музике и песме, што испреплеће комику радње, како би се у исти час наслађивало и око и уво. Водвиљ је, дакле врста комедије у најужем смислу те речи са певањем или музиком.

Комедија у ужем значењу те речи је драмски приказ радње, у којој се лудо и настрано човечије настојање у опреци са захтевима здравога разума пред нашим очима приказује, те делује својом незграпношћу и смешношћу. Њезина је дакле задаће: приказ опреке међу обичном стварношћу човечијег живота и вишим обзирима разума, с намером, да се та стварност изнесе пред очи у својем ништавилу и смешности. Приказујући нам тако човека у његовој настраности, приморава нас, да се смејемо над властитим лудовањем, начином грешимо против правила и захтева здратвога разума. Ако и јест њена прва задаћа: шала и весело расположење, ипак она сама по себи врши и вишу етичну задаћу, показујући нам „т орровњо“ прави пут.

У комедији све се мотивише случајем и каприсом удеса. Радња се развија под сигнатуром необичности и реткости; треба, дакле, да, одскаче од обичности, али тако, да не носи обељежја узвишености. Крепост и грех не могу бити њезин предмет, већ се она бави обичним човековим лудоријама. Приказ комедије мора бити такав, да заинтересује гледаоце; али комична интересантност не смије се састојати само у појединим речима или реченицима, већ

у колико и ми сличним

мора њоме бити проткана цела радња из које се комика сама од себе извија. Дакако да важну улогу у правој комедији игра досетка, али иту је главно радња. Писцу комедија је допуштено и претеривати, само да постигне своју цељ. У погледу Форме слободне су му руке: диалог, стих, проза, пеема, шта хоће, секмо нека не повреди правила морала и пристојности.

Применимо ли ова естетска правила и прописе за ваљану комедију у ужем значењу те речи на комад „Булинарови“, морамо признати, да су три писца, који су на том комаду радили, у истину написали комедију, што одговара свим прописима праве комедије. И у том комаду игра главну улогу елучај, (штампарска погрешха) и каприса судбине и случаја, а комика не састоји се само у појединим комичним реченицама, већ у комичном заплету ситуација и комичном току радње, а као стафажа свему је: сатира јавних прилика и људских слабости.

Булинар (г. Добриновић) обогатио се продајом свога Фабриката слачице, те хоће да живи као богати ћађипе; а да га ништа не подсети на његову трговачку прошлост, које се у својој краткоумности почиње стидити, настоји, да, са продајом радње и његов Фабрикат добије име и Фирму његова прејемника, али то му не полази за руком, те је чисто нервозан када наиђе на бочицу слачице са својим презименом. Много неугодних часова има и са својом женом Памелом (гђа Добриновићка), која се још увек не може да отресе евојих манира, да обавља послове слушкиње, на које је научена од онда, када је као кухарица постала госпођом Булинаровом. У Булинарових има јединица кћерка Цецилија «ђица Ђуришићева). За њену руку отимају се два ђувегије: Пол Бодар (г. Тодосић) и инжињер Бриникел (г. Васиљевић). Она љуби Бодара, али отац ће је за њега дати само ако постане

де

545

пе