Позориште

5 4

РИЧИ 51 ПИ

три комада нашла су толико признања на страним позорницама, као и у Шпанији. Свет још никако не може разумети, како је могуће, да најновија његова драма „Вера, надежда и љубав“ није стекла у Паризу толиког тријумфа, као пређашњи његови комади.

Од шпанских драмских модерних класика истакао се понајвише Мапџе] Вгејоп де 108 Нетгев, (год. 1800—1878). Оп његових ученика повајбољи је Томас Родрихујес Руби.

Тома Родрихујес Руби зове се и писац комада „дЗлатан мајдан“, што га је српски књижевник Хајм Давичо са шпанског оригинала превео на српски језик, те је у Београду постигао највећи успех. И наша позоришна управа, је јако добро учинила, што нам је дала прилике, да се упознамо втим у истину врло занимљивим комадом и на нашој позорници. Истина, ту се ради о чисто штанским приликама, карактерима и типовима извесног времена, али ко ће порећи, да онакова штреберства, каква се ту жигошу веумољивом и неодољивом сатиром, има на претек и другде, и да нас премноге управо сјајном сатиром ту излесене слике и ситуације не подсећају на прилике у најближем нам суседству, и, зашто да се бојимо и устежемо признати: и код нас на домуг Штреберство је рак рана, што трује крв савременом друштву, где врлина, само зато не долази до цене и положаја, што јој на путу стоји те ју потискује сплетка, подлост, поквареност и штреберство. Није ли тек недавно један од најузвишенијих државника открио ту рану, што и у земљи, у којој живимо, врши ону улогу, што су је вршили црви у телу тиранскога Суле 2

Ево у кратко садржаја томе комаду :

Златан мајдан је јадна Шпанија, где се људи отимају за министарске столице, те кад их једном постпгну, не дају власт из руке, како би могли што дуље вући личне користи и посисати крви из тела отаџбине, којој су ва челу. Не долазе они до својих места заслугом ни вредношћу, већ сутипајем прилика, подвалом, рекламом и сличним средствима штреберства. Спољашњи сјај и достојанство, којим се свету приказују, крије низ крупних грехова из њихове прошлости.

Млади адвокат Јасинто (т. Спасић) улази у траг таковој тајни министра рата, ђенерала грофа Алмадраве (г. Добриновић) и његове жене

—_-___________________. - ~

Фани (гђа Вујићка), те је то његовој бистрој глави кључ за остварење основе, да министра учини евојим робом, како би најпре њега довео на чело министарству, па преко њега дошао и сам у прилику, да засведочи велики свој таленат и да помогне својим пријатељима, сзромасима, као што је и сам, инжињеру Арениосу дел Кан тону (г. Васиљевић), медицинару Линајелу (Г. Поповић), песнику Пласиду (г. Тодосић) и официру Валентину Малдонадо (г. Марковић), што су ради сиромаштва и ради недостатка протекције принуђени да страдају без посла и привреде, да дођу најпре до редакције разних новина, што праве рекламу за грофа Алмадраву, а послеи до министарских столица, најпре под министром председником Алмадравом а после под његовим антагонистом.

Јасинто је увидео, да сам таленат не помаже, већ да треба онакова кључа, којим се штреберу отварају свака врата, да нешто постигне, пак зато по смишљеној основи ухвати у намештену замку грофа Алмадраву и постигне и он и његови пријатољи, што је хтео. Мењају се министри према његовим основама, као што се мења месец течајем свог годишњег пута. Он на берзи купује папире у прави час, те узима у кућу удову Марту (г-ђа Тодосићка) код које су он и његови пријатељи у време невоље и нерада, налазити у њеној малој гостионици прибежишта, и хране, а за жену узима Мартино подевојче, девојку Кариду (г-ђа Бакаловићка), незакониту кћер грофа Алмадраве, — тај кључ, кога је само из далека показао Алмадрави, али је њиме отворио врата среће себи и својим пријатељима. Постигнув, што је хтео, повукао се у згодни час са позорнице јавности и политике, како би увек уживао глас човека, који би још и више могао, да је дуље био на власти.

Ова у кратко изнесена језгра садржине „Златног мајдана“ испреплетена је са врло згодвим призорима, изјавама, реченицама и епизодама, што све згодно захваћају и помичу радњу, те врше управо одличним начином задаћу „Забеде савПсаНошв тогша еј! регуегананз“, чиме се овај комад може уврстити међу најбоље савремене комаде те врсте.

Од почетка до краја радња је жива, логична,јединствена, а морал се сам по себи намеће и надаје.

Узмемо лијош у обзир управо изврену игру наших глумаца, можемо рећи, да се већ дуго нисмо тако лепо забавили и разонодили Ј. Хр.

Издаје управа, срп. нар. позоришта.

'у

ву