Позориште

–>-

у

примеру новосадског у наше крајеве и том приликом посети Београд и Бечкерек.

Бављење новосадске дружине у Београду дало је повода, да се и ту почело мислити и радити на оснивању позоришне дружине, која ће бити стална. Неколико новосадских чланова остану у тој новој дружини, у коју наскоро ступе и Адам Мандровић, М. Перисова пи Миховилов из Загреба. Ова је дружина била под управом нарочитог одборе, у ком су били виђенији чланови: Милан Петронијевић, Милан (Симић, Матија Бан, Јован Бошковић, Стева Тодоровић и други.

Овај је одбор израдио и државну помоћ позоришту од 1200 дуката годишњих, од којих да се највише половипа могла трошити на позорпшие потребе, а половина да остаје као фонд за зидање позоришне зграде. Ова је дружина под управом Адама Мандровића представљала у Београду, а путовала је и по другим налим варошима. Најпосле у пролеће 1865. буде закључено, да се ова дружина распусти и да се цела еубвенција улаже у фонд за зидање позоришта, | |

Оснивање београдеке дружине произвело је малу кризу у новосадској дружини због одласка неколицине чланова у Београд. Место њих дошли су почетком год. 1863. у новосадску

реја

дружину: Паја Маринковић, Никола Рашић, Милева Рашићка п Марко Суботић.

Опаснија криза је претила новосадској дружини у априлу 1863. кад је због преступа дисциплинеких правила у Осеку, куда је дружина из Новог Сада отишла, отпуштен био из дружине Димитрије Коларовић, а његов отпуст повукао за (собом п одлазак неколицине најодличиијих чланова из дружине, међу овима: Д. Ружића, Д. Ружићке и Љ. Коларовићке.

Да би се повратио поремећен ред у дружини, која се у тај пар епремала на дужи пут у Банат, закључено буде, да ја путујем са дружином, и да на путу имам пуну власт, коју и главни одбор. Дружина се још у Новом Саду попуни: Маријот Цветковићевот, Дралом Данкуловољ, Пером Видаковићет, Н. Паовцел п Тивкот Клаваговићет, а на путу етупе још у дружину: Марија Марковићка, „Љубица Телечка п Вршчанин Сввтозар Трстић (провван Чика). Крстић није бло примљен за глумца, већ је много веће услуге чинио као позоришни аленат, путујући напред у она места, куда је дружина намеравала ићи, састављајући у тим местима позоришне одборе, спремајући за глумце станове, етарајући се га грађење позорнице, екупљање претплате, ИТ. Д.

(Наставиће се).

листити.

СРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Јабука“. „Доктор Робин“.) 23. јан. (4 Фебр.) 0. г. приказиваше се и певаше Миљковићева-Дубекова „Јабука“. Кућа пуна као око; пријатељи позоришта весело погледају на пуна седишта а препуно стојиште. Неколицину позоришних пробирача је примамио као добра посластица „стари добри доктор Робин“ г. Ружића. Али те бисмо могли по имену набројити. Нећемо се варати, ако кажемо, да је оне густе редове на галерији и стражњу половину партера дочарала нада, да ће данас бити насладе не само очима него и ушима. А позоришном рееренту је дужност ово констатовати. Доказало се и овом приликом оно, што емо и досад знали. да велика публика воли комађе из народног живота и певање. Природно бисмо очекивали,

да ће се и наши песници и композитори чешће лаћати оваких послова тим пре, што према културном стању нашега народа, још данас, скоро да је српски народни живот — сељачки живот. Што они тако не чине, неутешан је знак неплодности наше драматске књижевности. Не остаје нам друго него да на слабости овакога комађа зажмуримо и да чекамо боља времена. _

Али „Јабука“ и сувише изазива човека на

"критиковање, ма му захтеви били и скромнији,

И од „оперете“ смемо тражити леп заплет, жив дијалог, добрих досетака, а ако је из народног живота и богат етнографски колорит. Свега тога у „Јабуци“ по мало добивамо. Технички склоп је веома почетнички. Кад су већ таке прилике, да се и оваки комад мора приказивати, молили бисмо г. драматурга, да измени завршетак, у којем