Позориште

сестра уда после годину дана, а другу са оно троје сирочади доведем са собом у Београд, где сам сестру удао, а сва три нећака, који су вад већ одрасли људи, онако како сам знао и могао, на пут павео. Нека 6е слободно каменом баци На ме, ко би у еличном случају друкчије радио! |

| остаде су у кући две неудате (сестре и три | моја мала нећака, три сирочета бев оца и мај| ке и без итде ичега. () њима је сад требало | непосредну бртту ВОДИТИ. Отада је настала у | неви тешка борба између две супротне дуж вости, борба, коју нисам могао друкчије рештити, вето како сам је п решио. Једна ми се

6 фр ко ( тен па Рано А НВАВОУ ]-

(Наставиће се.) |

Пи јан На

НЕ листићи.

Ме

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Нора“. Позоришна игра у 8 чина, написао Хенрик Ибсен, с пишчевом дозволом превео Милан Шевић-Максимовић, приказана, 1. Фе бруара 1896.)

Борба генијалног Норвежанина против не-

природног конвенпионализма у човечанском дру-

штву, како он ту борбу води у целсм низу драмских комада, одавно је већ свратила пажњу образованога света на тога оригиналнога писца и његов реформаторски рад. Први плодови ње гове музе прошли су неопазице у заборав, али када је т. 1862. написао драму: „Кјаетећедела Кошефе“, „Комедија љубави“, којом је отпочео свој реформаторски посао у драмском облику, диже се против њега цела бура огорчења и он мораде г. 1864. оставити своју отаџбину Норвешку, те се даде на пут у Рим Немачку, настављајући свој реформаторски посао где у сваком

и касније у

у целом низу драма и комедија, поједином комаду решава и на свој начин образлаже по један друштвени или пеихолошки проблем, имајући на уму увек само једну цел, борбу на живот и смрт против лицемерства, хипокризије и конвевционализма друштва, којима се човечаветво све више удаљује од природе, те лута у неком сонамбулизму неприродности, који га пречи, да никако не може у правом смислу речи напредовати и усавршавати се,

Тако у комаду „Ступови друштва“ (г. 1811.) жигоше празнину и лицемеретво друштва, у комаду „Којкећепде“. „Народни непријатељ“ пародише тако звано јавно мишљење, а у комаду „Сјепеапсате“, „Севрепзјег“ у страшној слици износи слику модернога брака, те илуструје мишљење, да

познатом под немачким насловом

слеђа болести и склоности, што прелазе од родитеља на децу и потомке, постаје мало по мало болесном маротом у драмама великога Норвежанина, те човеку нехотице пада на памет, како је чувени Француски лекар Шарко, једном, читајући дело Лава Толстотао ужасним последицама алкохола и никотина, изјавио, да ништа није опасније, него кад се извесна хипотеза натеже до крајних граница могућности.

Један од најпопуларнијих Ибсенових комада без сумње је „Еб ОикКкећјеш“ (т. 1879.), који је г 1819. преведен на немачки под насловом: „Нора“, те је тај наслов придржан и у српском преводу. У том комаду жигоше се недостатно и настрано васпитање жене и њезин недостојни друштвени положај.

Роберт Хелмер (т. Спасић) постаде од нижег чиновника управитељем деоничког новчаног друштва и живи већ осам година као што се чини сретан и задовољан у браку са женом Нором (тђа М. Марковићка), која му је родила троје здраве деце. Хелмер поступа са Нором т. као са лутком, нарочито мисли да није доста штедљива, али ипак јој све по вољи чини. Али јадну Нору мучи велика тајна. Док је још њезин муж био мали ЧИНОВНИК, снађе га опасна болест и био би погинуо, да Нора није нашла евоту новаца, да јој муж узмогне наћи у купкама лека и оздрављења. Она то тако удеси, да јој муж мисли, е је она тај новац добила од свог оца, али она га је у истину позајмила, од пропалог адвоката Гинтера (1. Душановић), те мало по мало сама на себи шттедећи тај дуг отплаћује. Него она је нехотице услед непознавања закона и лакомисленог васпитања починила крупну погрешку: потписала је на дотичној 06лигацији име свога оца, као јамца, нехотећи га

грехе родитеља испаштају деца. Патологија на- | у његовој тешкој болести теретити још и том

пр 6

а НИ ВИР Вар а нек ај НИ МАНЕ КАН Пана => –

пен Те