Позориште

255

Пе

а УК

који у чиновничкој јерархији. Као управитељ —- ма и по старом закону — имао сам много већи углед, него што сам га могао имати као драматург, јер овако сам био у глумачким о-

чима само деградовани управитељ, нов колега редитељев и благајников, а до доласка новога управитеља узурпатор његове власти.

(Наставиће се)

и рожрјис——

хдистики.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. (Сабља Краљевића Марка,) алегорија с песмама и сликама од Ј. Ђорђевића и А. Хаџића, прешла је сад у недељу 4. (16.) Фебр. и преко наше позорнице као дечија представа и пожњела је потпун успех. Стари је наш знанац гор-

ња алегорија са свим својим врлинама и по неким малим манама, али се признати мора, да је врло

згодна за дечију представу. Већ саме личности које долазе по децу су веома значајне. Ту је вила, ту Краљевић Марко, ту певац. То је она света тројица, која пружаше мелема нашем народу у данима патње, јада и чемера; њих троје су вазда настојавали да народ не пропадне, да истраје и да се сачува за боље дане дигаје еБ уозтећ теђив зеспаф а зегуаје! Све три личности јако симпатичне сваком Србину, а особито публици тога дана, деци нашој. Па уз те миле особе прођоше мали гледаоци важније моменте из наше историје у врло лепо изведеним сликама. Многоме је то било прво предавање из српске историје и зацело ће му за цео век остати утисак тога дана.

Вила је красна била, чинила је све што је могла, да предетава што боље испадне. И кретањем и наглашивањем хтела је, да је деца разуму, да јој речи приме и запамте, да се и забаве и поуче. Гуслар је такође изврстан био па и Краљевић Марко. Слике су врло лепе биле, мислиш од алабастра, од мрамора, од воска да су. Свако признање припада управи и редитељпма. Управа се могла том представом уверити, да је добро чинила, што је и деци представу дала, па можда би добро било, да ове сезоне још им

једиу даде. Морално се добија много, а и каса не пати. У

КР. СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ.

(Репертоар.) У кр. српском народном п080ришту у Београду одређен је био овај недељни "репертоар :

У недељу 4. Фебруара: Дневна представа:

: 6

„Карташ“, драма у 3 чина, написали Диканж и Дино, превод с Француског. — Вечерња представа: „Париска сиротиња“, драма у 6 чинова с предигром, написали Бризбар и Нис, превео с Француског М. И. Стојановић.

У уторак 6. Фебруара: „Стара мајка“, шаљива игра у 3 чина, написао Гргур Чики, превео Стеван Дескашев.

У четвртак 8. Фебруара: „Шрециоза“, позоришна игра у 4 чина, с мелодрамом и певањем, написао Пије Александар Волф, превео с немачког М. Живковић, музика од Вебера.

У суботу 10. Фебруара: „Пит и Фоке“, комедија у 5 чинова. написао Рудолф Готшал, превео с немачког М. Ђ. Глишић.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Шрилови ерпеком народном позоришту): 1. Српска црквена општина у Сенти послала је свој годишњи прилог за годину 1895. у износу од 20 Фор. — 2.,Г. Љубомир Лотић, ври. нар. учитељ у В. Кикинди, послао је 20 Фор. у име исплате остатка своје чланарине. -— 3, Бееплатним заузимањем г. дра Светозара Димитријевића, адвоката у Темишвару, исплаћен је легат од 400 Фор. пок. Емилије Дајевићке из Чакова. —- 4. Новосадски родољуби уплатили су 660 Фор. у име Ш. рате (за годину 1894/5.) обећаних прилога на потпомагање и издржавање српског нар. позоришта. — 5. Српско црквено певачко друштвоу Џанчеву послало је 1152 Фор. 50 н. као четврту рату прикупљених приљогаод родољубивих Панчеваца на потпомагање и издржавање српског иар. позоришта (за годину 1894/5.). — 6. Румска штедионица послала је 2 Фор. 834 н. као прилог из ковчежића за годину 1895. — 7. Г. Миша Николић, трговац из Инђије, уписао се за члана позоришног и уплатио је на рачун чланарине прву рату од 10 Фор.

На свима овим родољубивим прилозима изриче управни одбор „друштва за српско народно позориште“ своју најтоплију захвалност.

Издаје управа срп. нар. позоришта.

у

| |