Позориште

о.

-+~

па о О

ошће, особито нашега у нашим приликама Неки прецењују значај ове културне установе, неки јој поричу сваку вредност за вас. Обично Је међу двема крајностима истина у среди. Сад било како било, ми га имамо, и сада је дужност наша, да га сачувамо и одржимо дајбуди на оној висини, на којој смога затекли у наших пиредака. А међу оне који сматрају, да је позориште наша велика културна тековина идем и ја; и ми, који тако мислимо, треба да се нарочито дичимо. што је ово наше позориште најстарије словенско на Југу и што је оно матица осталим двема нашим позориштима: београдском и загребачком. Оно има још много тешкоћа, да савлада, јер је оно једно сасвим необично позориште. Оно једино можда од свију својих другова е правом носи на грудима назив: народно, јер га цео варод одржава (од мила га зове својим „мезимчетом“). Али где господаре толике главе, колико их има Народ, зар је ту лако свима угодитиг Оно треба да забави, разоноди, развесели, занесе, расплаче, раздражи (већ што ко тражи од њега) и књижевно образоване људе и надрикњиге и неписмене, и људе и жене и децу, и господу и народ; оно је нама и драма и коме дија и опера и пучко позориште. Од својих скромних прихода оно треба да издржава и глумце за све поменуте позоришне огранке, или да нађе универзалне људе, који умеју све то. А таке људе оно не добије готове, него мора их само одгајити, ма да за то нема скоро никаких средстава. Све ове тешкоће треба узети у обзир оном, ко хоће да правилно оцени рад и вредност нашега позоришта.

Али има једна тешкоћа, коју оно само не може савладати без помоћи књижевника: оно не може створити себи репертоара. То је слаба страна особито позоришта, која немају за собом велику домаћу књижевност. Да у том злопате сва три наша позоришта, види се по огромном _ броју туђега комађа, којим морају да надокнађују недостатак домаћега. Па то још подноси за образованије гледаоце, које култура уздигне до неког космополитисма у појезији, гли што ћемо е недељном публиком 2 Кад ћемо имати комаде, и то доста и разноврених, који ће приказивати слику српског живота, српске типовеи карактере, српске идеале а и јаде, у којима ће

=

те са

нам се износити српска питања, у којима ће достојно место добити српски обичаји (каких их има лепих |) и наше народне песме и игре (неисцрпно врело!) 2 Позоришне управе и књижевна друштва би требало да овом предмету (лозоришним играма и“з народног живота с певањем ц% играњем) поклоне нарочиту пажњу. То је животно питање наших народних позоришта, а и важно културно питање за цео народ.

Јер таки комади, колико их досад имамо, с малим изузетком, су веома слаби. Обичан им је недостатак непознавање живота, који треба да прикажу, или слаба књижевна вредност; најчешће обоје. Али народ се привикио већ позоришту, радо га походи, Треба и њему угодити. Дај у позајмицу суседу. Мађарска књижевност има пародног комађа у изобиљу, а нека тобожња сличност између народног живота мађареког и српског у овим крајевима брзо разбије све недоумице. Али то за нас могу бити и опасни покушаји, особито, ако се остави и музика. Гдекоји преводиоци познаше несклад, па „посрбише“ имена и наведоше и којег музичара на танак лед, да и песме посрби. Вук длаку мења, али ћуд.... Па кад се узме у обзир, да ја 56. ћина тога мађарског еспапа веома лоше врсте; да у њима има мало појезије а много сентименталности, да је у њима опити се и убити се једнако лако, да карактери страдају од неприродноси или претераности као ми од кихавице, да развој радње кривуда као новосадске улице, да никад нисмо сигурни од извенађења, као ни ми референти од штампарских шегрта — овда се пита, како нам је добит од тих улеза и припуза 2

Па ми је једно јоште највећма жао. Да имамо за те лакрдије нарочитих глумаца... али ево како бива: Герик се скуњи у неког јадног

_ старог ковача, Нора отворила крчму — то већ

квари илузију! Ми имамо у већини чланова наше позоришне дружине толико поверења, да не зебемо ни у тешкоћама за успех, али их жалимо, да се ломе о неприродне, незахвалне и незнатне улоге. Добар глумац штети своју вештиву, кад мора да изађе иза граница појезије.

То сам имао рећи о „Радничкој побуни.“

Тих. 0.

Издаје управа срп. нар. позоришта.

је

<> ;

–-

—