Позориште

не расипај, бој се црних дана! Много сам слушао и читао па нешто и сам видео, ца ми Срби врло раскошно живимо, да бисмо могли на племе нитије цељи многу пару уштедити кад би се животом угледали на трезвеније и умереније народе, неби ли нам и Рајмундов „Раепикућа“ могао бити нека „опомена за времена“ Игра глумаца беше изврена. Валентин г. Добриновића пун је топлоте, пун лепоте. Па и Роза се (тђа Зорка Марковићка) врло добро држала. Вила Керистана госпође Милке Марковићке била је такође изврсна само љубавне сцене њене са Флотвелом биле су нешто сувише озбиљне. Г. Марко. вић је дивно певао и представљао, па г. Добриновићка што је своју „крезубу бабу“ приказала, то више нема. Спасић у каваљеру Димону стигао је Димитријевића. Добар је биом Флотвел Васиљевићев, приличан Волф Миловано вићев, добри су били и остали, а најбољи је био — приход на каси.

ПОЗОРИШТЕ.

(Годишњак руских царских позоришта.) „Ежегодникђ императорскихђ театровљ“. У другој књизи прилога к годишњаку руских царских позоришта, што излази под уредништвом познатога публицисте А. Н. Мољанова, има четири чланка о повесвици позоришта. Чланак академика Мајкова: „Шчепкин о Рашелки“, тој знаменитој Француској глумици, служи за предговор к листовима славнога рускога уметника глумца Шчепкина, о ком је било говора и у „Позоришту“ пре тога и последњи пут у 56. броју за г. 1895. Мајков саошштава неке подробности о познанетву Шчепкина са Рашелком. Ова су писма, врло важна за животопис Шчепкинов, а особито за карактеристику његових уметничких назора. У чланку: „Проб Михајловић Садовски“ огледао је Д А. Копорчевски да аналише игру знаменитога глумца, те истиче његове особине. Садовски, по мњењу списатеља тога чланка, представља у својој стваралачкој хисторији

сили Феномални појав у не само рускога, него и западноевропекога позоришта. Улоге ОСадовекога, који је глумио између 40—69 године, деле се у четири одељка: репертоар Островскога, класички, руски и инострани, комичке и драмске улоге у делима 'Тургењева Писемскога, Боборикина, итд. те улоге у водвиљима и малим комадима

20. НЕ

АЕ

Трећи чланак: „Прошлост талијанскога 1030ришта у Петрограду у ХАХ. веку,“ од музичког критика М. М. Иванова, обузима друго десетгодиште талијанске опере (1858 — 1868). Писац износи податке о јачини друштва, биографске цртице о уметницима Талијанима, 0 доходцима, ит. Д.

У истој књизи годишњака почео је проф Јарцев покушај биографије гласовитога драма турга и позоришнога писца кнеза 4. 4. Шаговскога. Први чланак, из којега је у годишњаку саопштено девет поглавља,

живота и рада Шаховскога. Као увек, тако и

ова књига „Ежегодника“ обилује богатим илу“ страцијама. У опште и по садржају и по илустрацијама је друга књига прилога „Ежегодника“ царских руских позоришта једна од најбољих тога издања.

(Толстовљева трагедија: „Власт тБм Бе“ т. ј. „Тама ињена сила“.) Пре је та трагедија забрањена била за позориште. Сада се евуда представља, и има свугде леп успех, Најбољи је успех имала иа неком приватном 1089 ришту у Москви, где се давала већ више од 60 пута. На једну је представу дошао сам гроф Толстој у позориште, али не у први ред, или

у ложу, већ тамо на галерију, где седе сиромави.

И ако је гроф био одевен као прост сељак, (он се друкчије не носи ево већ више од 20 година), ипак су га веште очи упознале и мало по мало публика поче да погледа мање на бину, а више на писца „Таме и њене силе“. Гроф Лав Толстој је парњак нашем диву Милетићу. Тако ће ове године бити и њему 40 година. Елем, при евршетку игре поче публика тако енергично иза“ зивати на бину Толстоја, да је овај одмах побегао. Сав ауторски приход и добитак, ма где се играла та драма, гроф-сељак Лав Толетој поклања глумцима, који играју. Јечинац.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. (Ред позоришних представа).

У уторак 5. (17.) марта први пут: » Задушне жене“. Шаљива игра у 4 чина, написао Адолф Ларонж, превео Милан А. Јовановић. (У корист сиромашних српских вероисповедних школа у будинској епархији.)

Издаје управа срп. нар. позоришта.

садржи општи опис