Позориште

| адио“

З

жег реда, обртнику и раднику, да чешће с породицом може посетити позориште. Према томе стајаће најскупље седиште 1 Ф. 60 н., а најјефтиније у вече 20 новч., по подне 10 новч. Добра седишта стајаће 20 до 705 новч., радничка места 10 новч.

Премда још није отворено потписивање, већ је скупљено 220.000 «ор.

КЊИЖЕВНОСТ.

(Емил дола о критици.) Емил Зола износи

у оригиналном и интересавтном чланку: „Ре Старапа“ (Бабурача) своје назоре о критичарима и критици. Ево, шта он каже: „Мој први савет младом писцу или глумцу, који ми се прикаже, ово је: Радите много, и ако је икако могуће евако јутро у одређене сате. Будите стрпљиви, чекајте макар десет година на успех и — не подражавајте никада никоме и да заборавите своје предходнике.

Моја друга примедба је редовно ова:

Имате ли добар желудаце ЖКелудац, који пробавља све глупости, сва. ниска опадања, управљена на вас и навгша делаг Не видим, да сте поруменили, да дрхћете, да сте још сувише млади, пренежни, и да ће вам ваша отвратност бити неприлична. Најбоље је што вам могу саветовати, да евако јутро, на ште срце прогутате живу живцату бабурачу (критику) па кад се тако годинама увеџбате, моћи ћете и најгоре ланке савремене критике мирном душом прогутати. гледајте

Млади писац немирно 'ме гледа, кад му ја још једном, пратећи га до изласка, препоручујем ову методу, која је мени тако од користи,

„Не тврдим, да ми је испрва било угодно, али човек се томе навикне. — Жива бабурача научи нас на све простоте и гнусности и на све отрове. Човек се за читав дан имунизује. Ко прогута свако јутро бабурачу, постаје чврст и ништа га не може узбудитн. Видите, млади пријатељу, изволите примити мој савет, и ви ћете ми једном бити захвални,“

Зола приповеда, како он свако јутро гута такђу бабурачу, читајући све чланке, што о њему пишу. Све оне нападаје, она боцкања, оне немотине, све чита, и то са неком лакоћом, јер се привикао,. њему је нужна

: така бабурача као дуванџији дуван.

Прочитав таке чланке, ојача,

осећа се способнији за рад и ради свом силом. — Осим оваке свакидање хране шаље му његов издавач Шарпантје од времена до времена читаве свеске свакојаких саставака, који критикују његов књижевни рад. Пре неких петнавет година хтедох све те критике да саберем у књигу с натписом: „Њихови нападаји“. Но сувише је тога. Мој летњиковац у Медану је до крова натрпан; а још увек расте њихова множина, та река гнусобе — умножавају се бабураче

Ови чланци, те бабураче, даду се уврстити у посебне категорије.

Понајпре долазе бедасти чланци: с таких чланака или је са свим млад или детињасти старац. Ни један ни други не сехваћају писца. Наваљују на писца ради злочина, којих није починио, изврћу његове намере и мотиве и то не што би били злобни, него што су глупани То је доброћудна бабурача.

да тим иду отровни чланци. да таки чланак треба већ талента и нешто знања. Вештина је у

томе, да се чим ружније. злобније нападне. Нај- _

опасније су таке критике, кад су писане у приетојној и тобоже благонаклоној форми. Критичар је обично завидљив, па се хоће да освети, што он сам не може ништа да створи, па заблатави — пишчево дело. То су најбоље, најслађе бабураче ; ко се на њих привикне, тај је осигуран за неколико месеца. |

На послетку има сулудастих чланака. Те пише какав фанатик, који мисли, да је автор повредио његову ствар. Он на пречац осуђује, не обазирући се ни на што, не саслушав ничијег мњења. Такав фанатик најволио би навалити ножем. Таке бабураче су за ме амврозија.

Често сам се питао, за што раде тако ти критичари, лиеранти бабурачаг Зар да штету нанесу писцу Но то је апсурдно, они му на сваки начин користе. Зар они не виде, да је писац тим већи, што га више нападају. Чим престаун наџадаји, пада писац. Критичари разносе пишчеву славу широм света. Они казују свима да сам још непобеђен, јер ме нападају. Увек сам жалио таквог критичара, који је сав свој отров изригао на мене, и мислио сам: Ето, тај хоће да остане злочест и преко гроба, а ја ћу као поштен радник мирио почивати.

На свршетку Зола моли, да га ни једно јутро не минетаква бабурача, јер то му даје снагу, вољу и живот. Кад је више не ће бити, знаће он, да је близу крај животу.

При том не ваља заборавити, да је сам дола био у своје време критичар, и то врло оштар критичар својих предходника и сувременика. Издаје управа срп. нар. позоришта.

а = ЗЕЦ ПР –= ~

+

ђ | |