Позориште

за (9

се чинило као да ниси у Новоме Саду, већ у каквој престоници. Међу тим било је већ, заиста, крајње време, да се и наше позориште заодене новим оделом, као оно у пролеће гора зеленим листом а рудине травом детелином. 0. (Балканска царица, драма у 3 чина, с певањем, написао Никола [.,. с одобрењем песниковим за позорницу удесио А. Хаџић, музика од Х. Дубека; приказана дне 10. (22.) марта о. г.)

Џросвећен свет све у том слаже, да се.по-.

воришта не граде, не потпомажу или чак с муком не одржавају ради пуке забаве, (у најобичнијем смислу ове речи), него рад неке више потребе; или се у неким приликама и намењују нарочито неким вишим емеровнма. То вреди особито за позоришта, којима су приденута часна имена: народно, краљевско, дворско и т. сл. Да позориште као јавна уредба не сме никако вређати морал, а да као приказивач књижевних дела веома помаже драматској књижевности — то се разуме, те се у том и не може тражити нарочита сврха му. Него уз те опће задатке може

имати према приликама и свој особит задатак.

Тако у главним позориштима великих просвећених народа превлађује естетична сврха (н. пр. бечки Бург), некима је тежња да развију религијозно чуство (н. пр. оберамергауске игре). Таки одређен правац ће најбољега израза добити у избору комада за репертоар.

Почео сам мало издаље, али ће се одмах видети на што идем. Да се запитамо, треба ли да има наше Српеко Народно Позориште каки нарочит задатак, и који је тог Одговор бих овако Формуловао: Не губећи из вида ни опће ни посебне задатке, које једно добро позориште може извести (дакле ни морални, књижевни,

__ естетички, религијозни), оно треба и према

_ тежњама својих оснивача, и према вољи добротвора, и према жељама, које из друштва продиру преко штампе у јавност, најзад и према логици прилика пре свега да је нацијонално просветни завод. Идеја нацијоналне просвете треба, дакле, да је врховна судиљапри избору комада за репертоар.

Какво би комађе према овом требало да дођу на репертоар и да ли је садашњи репертоар нашега позоришта тако састављен, остављам за сада на страну, а према означеном погљеду на задатак нашега Народнога. Позоришта

Те = -

чини ми се, да је управо сретна мисао, да се прикаже „Балканска Царица“ светлога Песника. То је комад каки нама треба!

Слободан сам од дужности, да га потанко оцењујем, јер је то већ чињено и у овом листу и дру где, али ми је ред истакнути оне врлине, које га препоручују за наш репертоар: прави песнички дух, који га провејава, величање врлина, овобито љубави према роду и отаџбини, а осуђива ње издајништва и грамзивости, приказивање идејалних карактера из славне и тужне наше прошлости. Уза све то и живописни народни костим чини своје. Па тек зетско коло, како ли је то импозантна појава! Како јеи необично и ново за наше западњачко схватање савез играња и певања! Поред ових лепих страна тако ће човек прегорети, што је слаб драматски еклоп и што је дикција нешто опширна које све долази отуда, што светли Песник првобитно није мислио на приказивање. Можда би и том драматургова рука погдешто могла још помоћи.

О приказу не бих у брзини могао друго рећи, него да је текао складно. Главни приказивачи су своје задатке похвално извели (Тђа. Лукићка, гг Ружић, Спасић, Лукић) те су заслужили да им речемо: хвала на уживању !

Тих. 0.

'(Српеком народном позоришту даровани ву ови прилози. 1. Штедионица у Вуковару приложила је и опет своту од 50 Фор.; — 2.) Централни кредитни завод у Новом Саду приложио је своту од 100 Фор. у име припомоћи за годину 1896.. — 8.) Г. Др. Милан Давидовац, адвокат у Новом Саду, уписао ее за члана „друштва за српско народно позориште“ и исплатио је целу

чланарину у износу од 50 Фор.; — 4.) Румска штедионица послала је прилог од 50 Фор.; — 5. Џрва сентомашка штедионица у Сентомашу послала је прилог од 50 Фор. ; — 6) „Задруга за штедњуипре дујмове у Руми“ приложила је своту од 20 Фор. — На свима овим родољубивим при-

лозима изјављује управни одбор „друштва за српско народно позориште“ своју њајтоплију захвалност.

Издаје права срп. нар. позоришта.