Позориште

је те још како добро дошло за позорницу. Он постао још протегљастији и вижљавији, у гримасама дотерао до мајсторлука, сад комична Фигура сотате 1 Фа, а она се у оном „јасном говору од срца к срцу“, који сам у ње истакао још године 1884., извеџбала тако, да баш уме да убеди. Био је тога вечера још један деби, тај до душе по други пут и не на ре- него само на ангажман. Као Лусталот јавио се млади новајлија Радовић и то еејавио под много срећнијом

звездом него што се јавила певачица Зорка Мар-

ковићка, од прилике под онаквом звездом под каквом се јавили Динићеви и Зорка Марковићка, овога пута као само глумица. То је млад човек веома угледне спољашности на позорници, лепо се одмерено креће, говори јасно, разуме све што говори и ако му покушаји овде у Новом Саду нису довели до ангажмана, то је толико иста штета по њега колико и по народно позориште. У њему ће се изгубити ученик, од кога би могло бити нешто. Ја бар не знам од неколико година амо да сам озбиљно помислио на подмладак и будућност, као што ми је то

двоје пало на ум, кад сам на позорници први

пут видео младога Луку Поповића и овога Радовића. И једном и другом треба, разуме се, још много и много, но главно је да то много и много за ту двојицу није непостижимо.

Од домаћих снага били су у „Мајчину благослову“ забављени Софија Вујићка, Милка Марковићка, Добриновић и Спасић. Њих четверо ву били свако у свом елементу. Софија Вујићка нема премице, кад ваља приказати отмену даму од света, Милки Марковићки опет ретко је ко раван кад ваља истинито приказати недужву патницу, исто тако Добриновићу, кад је реч о једру и простодушну мушком чељадету, а Спа-

сићево је опет бити заносан и ватрен љубавник;

ПОЗОРИШТЕ.

(Руско позориште у г. 1895.) Најзнатнији догађај за повесницу руског драмског позоришта беше драма Лава Толстоја „Царство таме“, која се једва једном винула на даске. Драму су ту мало не на изуст знали сви, који воле и цене своју народну позоришну књижевност. Она је, и не дошав на даске, утецала на цео низ драмских производа за последњих година. Приказивала се у приватним круговима, и то се

огромним успехом. Девет пуних година била је забрањена, и на послетку садањи руски цар дозволи, да се и јавно приказује.

Два дана давала се та драма у царском Александровом позоришту, а за тим је постала духовним уживањем целе Русије. У Москви је давана од свршетка октобра до свршетка децембра 1895. четрдесет пута.

- У Москви се уопште показује много више смисла за позориште него у Петрограду. Тамо се приказују за време зимске сезоне обично два до три занимљива новитета. „Шекспирови“ комади дају се тамо веома често. Тако су на репертоару: „Мекбет“, „Хамлет “, „Отело“, „Зимска прича“, „Краљ Лир“. У Петрограду се за последњих џет година задовољавају само ,„Хамлетом.“

Општа је тужба и у великој Русији, да нема глумачкога подмлатка. Глумица Савина глуми већ двадесет и другу годину, а друге су јој у томе глумице: Васиљева и Ђјужинова. Глумац К А. Варламов је умировљен. Глумица Жулева отелужила је по века на даскама. Ето, то су стубови Александрова позоришта у Петрограду. А између млађих сила нема никога, о кога би могло око запети. Ко ће временом заменити те стубове Александровог позоришта, 2

И у Москви је тако исто. Глумице Н. М. Медвједева, М. Н. Ермолова, 0. 0. Садовскаја, Никулина, Г. Н. Теодотова — све су то умировљене уметнице. А где им је замена2 Једино што глумица Е К. Лешковскаја има силна и оригинална дара. Са мушким је особљем исто тако жалосно, као и са женским.

Ансамбл се постизава годинама. Нове се силе мало по мало стапају са старима, да се постепено слију у општу хармонију. Време је, да се мисли и на будућност, па да се они, који су на то позвани, својски побрину и за глумачки подмладак.

Положај провинцијалних глумаца прошле године знатно се поправио, од како је нови млади цар руски 6. децембра 1892. године под своје окриље узео руска позоришна друштва. Тим узвишеним чином учињено је велико дело: бони, бескућни и остарели глумци, њихова гладна деца, жене, удовице — имаће бар сада кров, под којим ће се моћи одморити и своје дане без бриге проводити.

Издаје управа срп. нар. поворишта.

Штампарија српске књижаре Браће М. Поповића у Новом Саду.