Позориште

+

6;

је

дес У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 7. АПРИЛА 1896. ољо—

да е—~——-

4 Тод. 11. >

ми ||]

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

пе _ | Н 47 БРОЈ 4. - фес +

Извлави ва време бављења поворишне дружине у

Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-

дан пут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

„Вечерње новости“ доносе овај значајан чланак о народном позоришту београдском: „Сократ је казао: „Позориште је народна школа“. Па сви културни народи усвојили сву ово и установили позоришта, бринући се за њ као за потребну установу, која доноси користи народу. Код свију народа стоји позориште на узвишеном ступњу, и позориште још и у прастаро доба игра велику и важну улогу и онда, кад није било усавршено као данав. Ови образовани народи брину се за ову народну потребу, и такмаче се ко може више и боље да организује и да обогати свој репертоар као и ваму касу, од чега завиви и сам опстанак 1080ришта. Ови културни и образовани народи, реКох —- сем Срба.

Па да ли смо ми Срби већ на том врхунцу обравованости, да нам позориште више не треба ' Да ли емо ми Срби поцрпили еву мудровт п знање те нам не требају школе и позоришта '

Чудан ли емо Народ ми Срби!

Али не сви, јер има још добрих људи међу нама, који поред свог малог прихода посећују позориште!

Подуже времена бејах ван Београда те не могах ни позоришне представе да посећујем, али ревносно читах све оно, што Београдски листови писаху о позоришту, — и у свакој критици па и нотици читах: „Тај и тај се комад давао у позоришту, и славно је прикаЗзан да смо уживали гледећи наше престављаче, јер су с вољом и уметнички играли, али Кућа је била празна!“

Мишљах, празна без ложне посете, која је увек била затегнута на спрам позоришта,

У недељу 10-ог п. м. давао се: „Доктор Оке“. Ма да ми је овај комад познат ипак одем у позориште. „Доктор Окс“ је врло леп

КРАЉЕВСКО НАРОДНО НОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ.

комад, пун шале и доветке, а што је најглавније, пун је влаткозвучних мелодија, које се провлаче кров цео комад.

На шта видех у позоришту! Шразнину и празнину !

Недеља —- онда кад (би требало, да су сва места попуњена, и кад је требало да је на каси навале. Недеља, на коју управа и благајна много рачуна, па и тај недељни Комад одиграо се пред 30—40 гледалаца, Ужасно, ужасно!

Говпода глумци, не обазирући се на ову ужасну празнину, но као из велике благодарносети, коју хтедоше да изјаве оно мало дошавшој публици, играли су Као прави уметници, који бу врло мало награђени од стране публике, а због тога п материјално.

Гледали смо говпођу Теодовијевићку, која је са пунозвучним гласом и вештом игром морила себе пред празним клупама. Грозно ! Госпође, примите од нав неколицине срдачну блатодарност, како ви тако и г. Гавриловић, Миљковић, Динуловић и Тодоровић, који сте

нас овога вечера као и увек потпуно задово-

љили вашом вештом игром. Знате ли шта је нама г-ђа Теодосијевићка; Више но што је Жидикова Французима (поменух њу што је позната нашој публици), више но што је Бјанка Бјанки и Шлегерова Бечу, више, јер ми имамо само т-ђу Теодосијевићку за ту струку. Ми треба да признамо труд наших уметника и да их ценимо више но што други народи своје, — јер сви страни уметници имађаху средства и моћи, да се развијају, док наши стешњени бригама, теретом, недаћом па и оскудицом у науци, као самсуци и без валонског образовања, које им на сваком кораку смета — али, у пркос евима недаћама, ипак се лепо развијају и корачају унапред.

по