Позориште

тврдило одлуку вар.

А. Хаџић, а позориште су заступали: др. Станојевић и Јован Грчић.

Скупштина решила, да се изда позив на народ, да се родољуби наши уписују у чланове, да би се Фонд што више оснажио и порастао. Управни одбор извршио је ту одлуку.

Године 1890:

Народни добротвор Васа. „Јагазовић. оставио је позоришту годишњи легат од 50 Фор.

Пок. Ратила Манојловићка рођ. Белеслијина из Суботице оставила, је легат од 200 Фор.

Магистрат је, и пре решења министарског, на образложену представку позоришну, тражио од позоришта, да се изјасни, да ли прима услове за зидање позоришта на „Жану“ — на што је скупштина решила, да ово друштво нити може нити има права да напушта свој уставом прописани и одобрени назив „српско народно позориште“, те никако не може примити земљиште под условом да се зове „српско новосадеко позориште“, итд.

Управни одбор тражио је од овд. маги-

"страта, да одобри, да позоришна рада

после истекле дозволе још 10 зодина као власништво овога друштва може постојати на своме месту. Представништво је одбило молбу, тврдећи, да је позор. зграда трошна, ма да то није било у ствари. Управни је одбор поднео рекуре против те одлуке.

Скупштина је решила, да се позориште обрати на сабор т саборски одбор ради одређења припомоћи, и да исти препоручи срп. црнв. општинама, да дају годишње прилоге на позориште као народни просветни завод; а ради тога да се изашиље депутација, од 10 чланова патријарху.

Године 1891:

Пок. Јелисавета Бирварска роб. Загорица из Сомбора завештала је легат од 200 Фор.

Министарство је одбило призив управног одбора у погледу позоришне дворане п попредставништва, по којој се има позоришна зграда 31. дек. 1891. порушити, јер јој тада истиче уговор, који је са варошком општином склопљен.

А А,

Скупштина одлучила, да се позориште обрати на поједине родољубе ч корпорације с молбом, да годишњим или месечним прилозима притеку позоришту у помоћ, да би се тпме створила стална субвенција позоришту и обезбедио му се опстанак.

Скупштина решила, да се поводом оставке управитеља Д. Ружића распише стечај на 3 месеца за управитеља иозор. дружине са годишњом платом од 1500 Фор. и путним трошком. — Управитељ да се бира на годину дана, а управ. одбор да избор изврши. Привремено да води управу Д. Ружић.

Година, 1892:

Пок. Јаша Векецки, велики поседник у В. Бечкереку, оставио је легат од 200 фор.

Г. оста Аврамовић, умировљени крманош |]. прив. дун. пароброд. друштва у Земуну, из Дуна-Фелдвара, а рођен у Кун-Сент-Миклошу, послао је овоме друштву на сахрану уложну књижицу 1. земунске задруге за потпомагање и штедњу (сада кредитног завода) под бр. 898. До 15. окт. 1887. уложио је на ту књижицу у корист позоришту преко 200 Фор. главнице са каматом. Уложна књижица чува ве у благајни позоришној. :

Пок. Коста И. Петровић из Земуна оставио је 50 Фор.

На расписан стечај за управитеља јавио се само један компетенат, који је после молбу повукао. За тим су вођени преговори с неким књижевницима нашим, али без успеха. Пошто није даље никако хтео Д. Ружић да води управу, одазвао се подначеоник А. Хаџић жељи управ. одбора, да врши непосредни надзор над позор. дружином, док се не нађе сталан управитељ. Он је бесплатно вршио управитељске дужности. За тим се водили преговори ради управе и са Милошем Цветићем, који је стављао неке услове. Скупштина одлучила, да се на ново распише стечај за управитеља са годишњом платом од 1500 ор., 120 Фор. на канцеларију и путним трошком, и да се управитељ бира на 3 године.

Изабран је за капелника или коровођу позор. дружине Хуо Дубек са платом од 600 Фор.

=> +