Позориште
у
1
На тај наш очајни вапај одазвали су се одмах вазда родољубиви ПЏанчевци са лепим годишњим прилогом од 1310 Фор. за 5 година, што уредно и принашају, па тек доцније само још Новосађани са годишњом свотом од 1160 Фор., но која свота како која година све то мањом поста е, јер се обећани прилози врло елабо и тешко уплаћују, тако, да ће много отпасти, јер неки, који су обећали па донекле и плаћали, баш неће даље да плаћају.
Пошто ве приближује пета година панчевачким и новосадским прилозима, а потребе не само да остају бар исте, него још расту с дана на дан, дошао је одбор на ту мисао, да се обрати молбом на наше новчане заводе за сталну припољоћ, да би могли колико толико осигурати опстанак позоришта.
Тај је предлог прихватила и лањска главна скупштина и управни је одбор 1895. год. разаслао позив на 44 управитеља и 51 новчани завод, од којих су се одазвали само њих 13 завода са целокупним приносом од 659 Фор. и то само за сад без икакве обвезе за даље, ил већином као један део чланарине, што се опет не сме трошити.
Па баш у тој лепој нади, да ће одзив бити обилат, повисила је лањска главна скупштина већини глумачког особља плату до ове главне екупштине; но ми смо се свиколици у својој претпоставци грдно преварили, јер с тим придошлим и обећаним прилозима не можемо ни из далека подмирити недостатак у овогодишњем прорачуну. Пре 15 година није ни један глумац имао 25 година глумовања, па и најстарији служили су тада тек 15——18 година, те нису могли постићи ону висину плате, коју су достигли за ових 15 година, дакле је тако-звани „гаженштанд“ био онда много мањи него данас што је — као што смо напред видели.
Глумци, који су тада имали 25 — 80 Фор., имају данав 60—65, а они са 50 Фор. стоје данас на 80 Фор.
Данас имамо две изврене снаге, које служе неуморно овом нашем заводу преко
ке.
1
хунца своје уметности,
30 година, трећа је снага навршила лане 25 година а тако рећи још само за који дан па ћемо имати још два така 25-годишња члана, а сви су они дугом службом и савесним и изврсним својим радом постигли за то време највишу плату, коју ми у опште до данас дајемо, па већ с је самим знатно повећан „гаженштанд“. Даље умножило ве и позоришно особље, јер су вредни похађачи нашег позоришта желили и искали, да се на позорници више пева, јер да комађе са певањем и много више користи доноси — о чему сеи управа осведочила — те су и тога ради издатци код позоришта знатно повећани, а најпосле треба нам и подмлатка, јер ће старије снаге данас-сутра сасвим оронути.
Славна екупштино! Данас нема ваљда ни једног ваљанијег позоришта на свету или бар га је ретко — које се само ли од своје зараде — без чије му драго помоћи — издржава; једино је наше било, што се до данас како тако таварило, што нас је доста жртава стало, и ако хоћемо — што од нашег позоришта и очекујемо — да је наша позоришна дружина бар близу вронда нам треба још већих жртава, а за те су нама — као управи — сви познати извори исцрпљени, остало би нам да још само почнемо знатно капитал крњити, па би свршили са позориштем брзо; јер би појели и то мало главнице, те нит би имали онда позоришта ни капитала, ако се позоришту ма с које стране не притече у помоћ ил «се друго што не нареди.
Колико има наших великодостојника, велепоседника и других богаташа, које је Бог обдарио земаљским благом, те који би могли олако потпомагати позориште, кад би само хтели, па бар да су од све муке — макар само и чланови „друштва за, српско народно позориште“, ал ни то нису. Колико је наше интелигенције, која знаде на што нам је позориште и шта му је смер, па ипак нит га потпомаже, нити се уписује бар у чланове, Чисто ми је зазорно изрећи, да би и Нови Сад могао имати бар још толико чланова колико их је сад, само кад би...
ВЕР
та