Позориште

| 1 ~

+

Па колико је тек које великодостојника и првосвештеника, које имућних и интелигентних отишло е овог света за 35 година а нису ни најмањег дарка оставили за е0бом на овај наш културно-просветни завод, да им се бар име спомиње!

Ал што да ређам још даље, та доста, је и оволико, па да јасно обележим с једне стране жалост, а е друге срамоту нашу.

Ето вам, п. г,г. екупштинари, суморне ар верне слике данашњег стања нашег позоришта. И ако је доданашња управа сву своју снагу, знање и умење уто уложила, да позориште наше постави и остави

те јој не остаје ништа друго него — пошто ву сви њени покушаји — у првом реду за одржање а у другом за унапређење нашег позоришта безуспешни остали, да најтоплије благодари славној екушштини на поклоњеном поверењу и да уступи своје место другим људима, који ће — можда — боље умети повести коло среће нашег позоришта лепшем напретку и сјајнијој будућности, можда ће нови људи на управи сретнији бити од нас те пронаћи неисцрпиве изворе за подмирење позоришних цотреба.

Ми можемо вамо од ерца желити новој

на чвршћим ногама, ппак — и при најбо- | управи, да буде сретније руке од нас. љој вољи — није јој то пошло за руком; ПО __-

„СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Српска народна позоришна дружина у Панчеву.) О бављењу наше позоришне дружине у Панчеву доноси „Браник“ у свом 25. броју овај извештај: „Наше народно позориште завршило је овде у сваком погледу успешан рад свој

20. Фебруара о. г. и одмах други дан отишло је.

у Земун, праћено нашом најтоплијом симпатијом. да време свога бављења овде, од 11. децембра пр. г. до 21. Фебруара о. г. давано је 40 представа, од којих једна у корист пензионом Фонду глумачком. Недељом и свецем даване су представе за народ с обаљеним ценама. Сувишка је било око 200 Фор , а представа, приређена у корист певзисном Фонду глумачком, донела је 202 Фор. 18 новч. Заиста леп резултат кад се узме, да су времена тешка и да се неколико пута недељом нису могле давати представе с тога, што су приређиване игранке и забаве у истој дворани где и представе. Према постигнутом лепом успеху управитељ нашег позоришта г. А. Хаџић, „изјавио је у име позоришта најтоплију захвалност родољубивој српекој панчевачкој публици, која је и овом приликом, као и до сад увек, не тек празним речима него и делом, показала своју стару поуздану љубав и опробану будну свест своју у потпомагању нашег народног позоришта, те тиме, у пркос тешким временима и опет сјајно засведочила, да јој је оз_ биљно стало до одржања и напретка те наше сваком правом српском родољубу миле и драге му просветне установе. Управитељ је изјавио захвалност и нашем месном позоришном одбору на својском заузимању и брижљивом старању

по

око унапређења животних интереса нашег позоришта, а такоисто иг. М. Топаловићу, коровођи српског црквеног певачког друштва нашег, који је из чисте љубави према нашем позоришту управљао свирачким збором у комадима са певањем, а по потреби и певање на хармонијуму пратио.

Сваку хвалу и похвалу заслужују и наше врле Панчевкиње, које су својим добровољним прилозима омогућиле, да се за наше народно позориште набави једно старо-ерпско, златом богато извезено одело у вредности од 200 сор. У скупљању тих прилога показале су особиту ревност: гђа Софија Радосављевића и тца Јованка пл. Јагодићева. Нека им

_је хвала на том њиховом ревном заузимању.

Наша позоришна дружина оставила је овде код нас најлешше успомене. Сваки члан јој вршио је поверене му задатке на ошште задовољство наше доста критичке публике, а добро промишљена и изведена скупна игра наших вредних глумаца наилазила је на одобравање и признање.

Од нових овде код нас у Панчеву научених позоришних дела, најбоље се допала ова: „Јеврејин из Пољске“, „Добре еведоџбе“, и „Нов комад“.

При растанку изјавили су наши Џанчевци жељу. да наше позориште сваке године дође у Панчево, али на краће време, и то не за време месојеђа, када се приређују многе забаве и игранке у истој дворани, где се дају и представе. Тим начином могао би се боравак нашег позоришта у Панчеву увек осигурати !“

Издаје управа срп. нар. позоришта

Штампарија српске књижаре Браће М. Поповића у Новом Саду.

"