Позориште

(о

Српска музичка уметност изгубила је емрћу његовом раденика, који је е највећим успехом и признањем радио на љој преко петнаест година.

Покојни, наш добри, безазлена срца Дубек, продрђо је својим лепим песмама дубоко у ерпски народ, а ретко је који композитор умео евојим композицијама музичким прилагодити се толико осећању српског народа као он.

___Његове песме постале су популарне и мало је било српеких забава, где није била певана којагод од његових песама; а овим тога, мелодије његове чисто су се понародиле и певају се данас и у најудаљенијим српским крајевима.

Ко не зна за песме његове : „Весела је Србадија“, „Ој, Ђурђев-дане“, „Ено, барјак“ |“, „Девојка на студенцу“,ит.д.

Живећи у српском народу, компоновао је нап Дубек преко сто музичких разноврених дела, а пред саму емрт спремао се да компонује шаљиву оперету, коју је написао наш млади песник Алекса, Шантић.

Међу музичким делима његовим налазе сеп

ције од веће музичке вредности, као што су:

Доброслав“, и т. д. Компоновао је и многе пссме за позоришне игре, па и неке црквене песме.

Да га ненадна смрт у свој мушкој снази његова живота није покосила: његов геније обогатио би јамачно српеку уметничку пвему још великим бројем вештачких му умотвора, а то је тежак и голем губитак за нејаку српску музику.

Као човек, покојни Дубек био је узор поштења и уљудности. У вршењу своје дужности био је неуморан, а у друштву мио и симпатичан — прави уметник !

По народности Чех, беше ипак одушевљен за Српетво као рођени Србин. Осим Чешке на северу и Српетва на југу, није хтео да зна ни за које друге узоре.

Живео је за музику и уметност и посвећивао би јој све слободно време свога живота, а да га нису немилосрдне прилике вијале кроз сав живот: оставио би за собом много и много својих музичких дела.

Сахрањен је 21. Фебруара о. г. у новом мостарском болничком гробљу. Српско певачко друштво „Гусле“, коме беше покојни Дубек хоровођа и које га беше јако заволело, сахранило га је величанствено. Певачко друштво са заставом и

неке оперете, као: „Јабука“, и неке компози-

„Задужбина цара Лазара“, „Крајишкиња“, „Поп.

19

венцима и многобројан народ, испратили су га до хладне раке и са сузама предан је вечитом покоју по обичају његове вере. Председник певачког друштва, А. Шантић, веома дирљивим товором растао се у име друштва и у име сргске песме са земним остатцима тог нашег ерпског композитора.

Остаје само још толико, да хладан гроб српеког композитора обележи српски народ каменом, који ће сачувати спомен имену његовом; а његова песма сачуваће и сама себи спомен, јер је у срцу српског народа стекла вечитости.

Лака му била груда српске земље, коју је толико љубио !

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Српека народна позоришна дружина у Земупу.) Наша позоришна дружина дошла је из Панчева у Земун и ту је почела рад свој 28. Фебруара о. т. О бављењу наше позоришне дружине у Земуну доноси „Браник“ у свом 34. броју овај извештај: „Не може нам се на ино, а да одмах у првом реду не одамо достојну пошту нашој позоришној дружини на њеној ванредној уметности, којом изводи и најтеже задатке глумачке. Сваки комад, који је до сада та наша ревносна позоришна дружина овде приказала, ишао је са свим прецизно и егзактно. Ансамбл је заиста увек складан, хармоничан, а то се постизава тиме, што се ниједан глумац не истиче, те тако свака представа долази нам као једна целина, као да је од једног лива. Од досад приказаних позоришних дела најбоље су се допали нашој публици ови комади: „Балканска царица“, „Нов комад“, „Нора“, „Задушне жене“, „Нијоба“, „Роман сиромашног младића“, „Ђидо“, „Лажни Димитрије“, „Мајчин благослов“. Необичан, велики утисак учинила је „Балканска царица“, која је управо занела нашу публику. И приход од те "представе био је такођер необичан: 850 и неко-

лико Форината. У колико нам је познато ни једна

представа, осим оних у Новом Саду, није донела толиког прихода. На тој представи видезисмо и оца и творца нашег народног позоришта, г. Јована Ђорђевића, који се врло похвално изразио и о самом драмском делу кнеза-песника, и о природној, екладној, неусиљеној, неизмајсторисаној игри наших глумаца, који су, као што рече, „у складном приказу те драме достигли славне некад „Мајнингенце“.